1135 – Rođen je jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu „Vodič ljubavi“ pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.

1746 – Rođen je španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha. Postao je 1786. dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je izrazitu sklonost ka sarkazmu i kritici društva. Opsednut tragičnom sudbinom španskog naroda, stvorio je potresne slike-dokumenta („Drugi maj 1808“, „Treći maj 1808. – streljanje u Madridu“), a u poznim godinama fantazmagorične prizore („Saturn“, „Prometej“, „Ples veštica“) i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: „Odevena Maja“, „Gola Maja“, „Porodica Karlosa IV“, „Marija-Lujza“, „Slikar Fransisko Baje“, grafički ciklusi „Kapričosi“, „Užasi rata“, „Poslovice“, „Tauromahija“.

1842 – Američki lekar Kroford Long prvi je – prilikom hirurške intervencije u bolnici u gradu Džeferson u američkoj državi Džordžija – upotrebio eter kao anestetik.

1844 – Rođen je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, čije su neposredne pesme, pune lirizma i muzike, znatno uticale na simbolizam. Dela: zbirke „Romanse bez reči“, „Galantne svečanosti“, „Elegije“, „Mudrost“.

1853 – Rođen je holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva. Slikao je žarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziđena su u izražavanju psihičkih stanja i raspoloženja. Nepriznat za života, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju – 27. jula 1890. u nervnom rastrojstvu pokušao je samoubistvo i umro je dva dana potom. Njegova dela – oko 850 slika i više od 900 crteža, mahom pejzaža, portreta i mrtvih priroda – presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

1856 – U Parizu je mirovnim ugovorom okončan Krimski rat vođen od 1953. između Rusije i Osmanskog carstva, kojem su se priključile Francuska, Velika Britanija i Sardinija (Pijemont). Jednom od odredaba zagarantovana je unutrašnja samostalnost Srbije, ali je Turcima dopušteno da zadrže posede u nekim većim gradovima.

1857 – Umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: „Banatski almanah“, „Novi zabavni kalendar“, „Uranija“. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u „Srbskim novinama“, „Zabavniku“. Uređivao je „Novine čitališta beogradskog“. Objavio je i „Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži“.

1867 – Senatu SAD podnesen je ugovor o kupovini Aljaske od Rusije, teritorije od nepunih dva miliona kvadratnih kilometara površine, slabo naseljene, za samo 7,2 miliona dolara. Vrednost Aljaske se pokazala već 1897. kad je otkriveno zlato, a docnije i druga velika bogatstva poput nafte.

1894 – Rođen je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu „Il-2“ za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata („Il-12“, „Il-18“, „Il-62“, „Il-86“).

1899 – Umro je srpski pisac Svetolik Ranković. Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani „Gorski car“, „Seoska učiteljica“, „Porušeni ideali“, pripovetke „Jesenje slike“, „Slike iz života“.

1905 – Grci su na Kritu podigli ustanak protiv turske vladavine. To grčko ostrvo u Sredozemnom moru pripalo je Grčkoj 1913. posle balkanskih ratova.

1912 – Umro je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: „Vinetu“, „Blago u srebrnom jezeru“, „Sin lovca na medvede“, „Od Bagdada do stambola“, „U balkanskim gudurama“.

1913 – Rođen je Frenki Lejn, američki muzičar, jedan od najpopularnijih 50-ih 20. veka. Prepoznatljivim baritonom i pesmama poput „That’s My Desire“, „Mule Train“, „Jezebel“, „I Believe“ i „Rawhide“, Lejn je bio jedan od „pretplaćenih“ na top listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere, repertoarom koji je obuhvatao džez, bluz i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

1940 – Japan je uspostavio marionetsku vladu u okupiranoj Kini.

1944 – Britanski i američki bombarderi zasuli su drugi put u Drugom svetskom ratu Niš tepihom bombi, usmrtivši najmanje 50 srpskih civila. Prilikom prvog bombardovanja grada u oktobru 1943. poginulo je više od 250 ljudi.

1945 – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila baltičku luku Dancig (sadašnji Gdanjsk).

1950 – Umro je francuski državnik Leon Blum, vođa Socijalističke stranke od osnivanja 1920, prvi socijalista premijer Francuske. Predvodio je vladu Narodnog fronta 1936. i 1937. i u proleće 1938, a treći put bio je predsednik vlade 1946. i 1947. U Drugom svetskom ratu Nemci su ga internirali u koncentracioni logor Dahau.

1967 – NATO je zatvorio vojne štabove u Francuskoj, pošto je predsednik Šarl de Gol odlučio da povuče zemlju iz tog zapadnog vojnog saveza pod dominacijom SAD.

1973 – Poslednji kontigent trupa SAD napustio je Južni Vijetnam, okončavajući direktno vojno uplitanje Vašingtona u Vijetnamski rat, tokom kojeg je poginulo više od 58.000 američkih vojnika. Uz smanjenu pomoć pokrovitelja s druge strane Tihog okeana, marionetski sajgonski režim srušen je 1975. posle čega su ujedinjeni Severni i Južni Vijetnam.

1973 – S glavne železničke stanice u Beogradu ispraćena je poslednja kompozicija s lokomotivom na parnu vuču.

1974 – Prvi kineski putnički avion sleteo je u Njujork.

1979 – Iranci su na dvodnevnom referendumu ubedljivom većinom izglasali uspostavljanje islamske republike.

1981 – Predsednika SAD Ronalda Regana, u trenutku dok je izlazio iz jednog hotela u Vašingtonu, lakše je ranio atentator Džon Hinkli.

1983 – Umro je srpski političar i pisac Rodoljub Čolaković, učesnik građanskog rata u Španiji i jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Kao pripadnik levičarske terorističke organizacije „Crvena pravda“ 1921. uhapšen je i osuđen na 12 godina zatvora pod optužbom za umešanost u atentat na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Na robiji je s Mošom Pijade preveo prvi tom „Kapitala“ Karla Marksa i „Bedu filozofije“. Dela: „Španija u
plamenu“, „Kuća oplakana“, „Zapisi iz narodnooslobodilačkog rata“, „Utisci iz Indije“, „Susreti i sjećanja“, „Kazivanje o jednom pokoljenju“.

1986 – Umro je američki filmski glumac Džejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija „anđela garava lica“, folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: „Državni neprijatelj“, „Grešnikov odmor“, „Prolaz za pakao“, „Huk gomile“, „Pobednik uzima sve“, „Anđeli garava lica“, „San letnje noći“, „Oklahoma Kid“, „Jenki Dudl Dandi“ (Oskar), „Krv na suncu“, „Belo usijanje“, „Cena slave“, „Čovek sa hiljadu lica“, „Jedan, dva, tri“, „Regtajm“.

1990 – Skupština Estonije proglasila je Sovjetski Savez okupatorskom silom i zatražila je punu nezavisnost.

1993 – Vlada u Skoplju odbacila je naziv „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“, koji su predložili međunarodni posrednici radi priznavanja novostvorene države i njenog prijema u UN.

1997 – U bombaškom napadu tokom mitinga u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, ubijeno je 10 i ranjeno više od 100 ljudi, uključujući vodeće kambodžanske opozicione političare.

1999 – Francuski list „Parizijen“ objavio je fotografiju olupine američkog aviona „F-117A“ u blizini Teočaka u severoistočnoj Bosni, pored koje su stražarili američki vojnici.

2003 – U Njujorku su čak i barovi i restorani proglašeni nepušačkim zonama.

2006 – Španska skupština (kortes) usvojila je plan autonomije Katalonije. Skupština je usvojila kontroverzni plan proširenja autonomije Katalonije, kojim se toj regiji daju veća ovlašćenja u oblasti finansija i pravosuđa, ali i atributi nacije – do tada pripisivani isključivo Španiji kao državi. Plan su podržali poslanici socijalističke vlade, dok su poslanici desne Narodne partije bili protiv. Opozicija je ocenila da je predlog katalonske regionalne skupštine, poznat i kao novi statut
Katalonije, neustavan i da predstavlja pretnju za jedinstvo Španije. Među partijama koje su glasale protiv plana o autonomiji bila je i separatistička katalonska partija ERC, koja je ocenila da plan „ne ide dovoljno daleko“ u smislu daljeg osamostaljenja Katalonije.

2006 – Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri, ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Meri – državnik, pisac i režiser – bio je predsednik Estonije od 1992. do 2001.

2007 – Najmanje 54 osobe, od kojih su većina stranci iz raznih islamskih zemalja, ubijene su u sukobima između terorista povezanih sa Al Kaidom i pripadnika pakistanskih plemena u regionu Južni Vaziristan. Reč je provinciji na granici sa Avganistanom, koja služi kao baza talibanskim pobunjenicima.

2007 – Umro je Božidar Kovaček, srpski književnik, profesor, teatrolog, predsednik Matice srpske. Rođen je 1930. u Bosanskoj Dubici. Gimnaziju je završio u Novom Sadu a Filozofski fakultet u Beogradu, gde je doktorirao 1963. tezom o Jovanu Đorđeviću. Predavao je narodnu književnost i opšti kurs istorije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je upravnik Biblioteke Matice srpske, redovni profesor i dekan novosadske Akademije umetnosti, a naučne oblasti bile su mu istorija srpske književnosti i kulture 18. i 19. veka. Bio je osnivač i glavni urednik časopisa za scenske umetnosti i muziku, predsednik Upravnog odbora Sterijinog pozorja i potpredsednik Vukove zadužbine. Objavio je niz dela iz istorije
književnosti i teatrologije.

2008 – Umro je Dit Pran, kambodžanski novinar po čijim svedočenjima su snimljena „Polja smrti“. U Pnom Penu je bio fotograf i prevodilac u dopisništvu Njujork tajmsa. Prema njegovoj životnoj drami snimljen je film „Polja smrti“, pošto se Pran od 1975. do 1979. nalazio u radnim logorima karakterističnim za režim Pol Potovih Crvenih Kmera, pod kojim je, kako se navodi, stradalo čak dva miliona ljudi, među njima i njegova tri brata. Po dolasku u SAD 1979. nastavio je da radi za Njujork tajms, a docnije je bio i ambasador dobre volje UN.