Prozvat Sigrijan zbog mesta Sigrije, gde beše rođen. Srodnik cara Lava Isavrijanina i sina mu Kopronima. Imaše ogromno bogatstvo i sjaj. No sve to izgubi svoju vrednost za Teofana onda kada se Hristos Gospod zacari u duši njegovoj. Tada se on opiraše ženidbi svojoj, pa kad ipak bi primoran oženiti se, on uspe da usavetuje svoju nevestu da žive celomudreno kao brat i sestra. A čim mu pomreše roditelji, žena mu ode u jedan manastir, a on u drugi. Njegov manastir bi u Sigrijanskim gorama u Kizičkoj oblasti. Nekad slavan i bogat Teofan življaše u manastiru kao poslednji ubožjak. I svi se divljahu takvoj promeni kod njega. Pa pošto posta čuven zbog svoje silne vere, uzdržljivosti i mudrosti, bi pozvan na VII vaseljenski sabor u Nikeji, na kome se utvrdi poštovanje ikona. Zbog velike čistote i celomudrenosti dade mu Bog dar čudotvorstva, te lečaše sve bolesti, naročito manijaštvo i ludilo. Za sve bolne i nevoljne on se moljaše Bogu, i molitvom svojom pomagaše im. Samo kad se on razboli i bolova dugo, ne hte se pomoliti Bogu za ozdravljenje svoje, nego trpljaše s blagodarnošću. Kada nasta opet gonjenje ikona od zloga Lava Jermenina, tada sveti Teofan bi doveden u Carigrad i bačen u tamnicu gde dve godine provede u teskobi i muci i poniženju. Tada ga posla car na zatočenje na ostrvo Samotrak, što on ranije provide duhom svojim i reče tamničarima. No kad stiže na Samotrak, požive još samo dvadeset tri dana i predstavi se Gospodu svome i Tvorcu, da primi zaslužen venac slave.