Кada prvi carski savetnik Tarasije bi kao svetovnjak izabran za patrijarha carigradskog, tada uz njega i od njega primiše monaški čin više njegovih prijatelja i poštovalaca iz svetovnog staleža. Među ovima bi i ovaj Teofilakt. Tarasije ga posla za episkopa u Nikomidiju. Кao episkop Teofilakt beše pastir dobri stadu slovesnom, i pokaza se neobično ispunjen milosrđem prema bednim i sirotnim. Po smrti svetog Tarasija patrijaršijski presto u Carigradu zauze Nikifor, a malo potom zauze carski presto Lav Jermenin, koji beše ikonoborac, i kao takav podiže čitavu buru u crkvi Hristovoj. Iako ikonoborna jeres beše prokleta na VII vaseljenskom saboru, ovaj car, ipak, vaspostavi je i htede njome zameniti Pravoslavlje. Sveti Teofilakt u oči se opre caru, pa kad car ne popusti, reče mu Teofilakt: „Doći će, care, na te ljuta poguba iznenada, i nećeš naći ko će te od nje izbaviti!” Zbog ovih reči sveti Teofilakt bi naredbom carevom uklonjen sa svoga položaja i poslat na zatočenje gde provede trideset godina podnevši mnoge teskobe i uvrede, i gde najzad preda dušu svoju Gospodu, oko 845. godine.