Ovaj svetitelj beše prezviter u Aleksandriji u ono vreme kada patrijarh u tom mestu beše jeretik Dioskor, jedan od pokretača monofizitske jeresi, koja učaše da u Hristu nisu dve prirode nego jedna. U to vreme carovaše Markijan i Pulherija. Proterije, muž svet i blagočestiv, ustade protiv Dioskora, zbog čega pretrpe mnoge bede. Tada bi sazvan IV vaseljenskom sabor u Halkidonu, na kome jeres monofizitska bi osuđena, Dioskor zbačen s prestola patrijaršijskog i poslat u zatočenje. Na njegovo mesto bi izabran ovaj pravoverni muž Proterije. On upravljaše crkvom sa revnošću i ljubavlju istinskog sledbenika Hristova. No sledbenici Dioskorovi ne prestaše stvarati metež u Aleksandriji. Pri jednom takom krvavom metežu Proterije izađe iz grada s namerom da se privremeno udalji, ali mu se na putu javi prorok Isaija i reče: „Vrati se u grad, ja čekam da te uzmem”. Proterije se vrati i uđe u crkvu. Čuvši za ovo, obesni jeretici navališe u crkvu, uhvatiše patrijarha i noževima ga izbodoše. S Proterijem pogiboše tada još šestorica hrišćana. Tako primi mučenički venac za istinu pravoslavnu ovaj divni pastir stada Hristova, 457. godine.