Ovaj svetitelj beše iz Desetograđa (Dekapolisa) okolo mora Galilejskog, zbog čega se i prozva Dekapolit. U mladosti odade se životu isposničkom i prođe sve propisane trudove, kojima se srce čisti i duh uzvišava k Bogu. No kada nasta gonjenje zbog ikona od strane zloga cara Lava Isavrjanina, Prokopije ustade u zaštitu ikona, dokazujući da ikonopoklonstvo nije idolopoklonstvo, jer hrišćani znaju da klanjajući se pred ikonama ne klanjaju se mrtvoj materiji nego živim svetiteljima koji su naslikani na ikonama. Zbog toga bi Prokopije zverski mučen, hapšen, bijen i železom strugan. Кad zli car Lav bi ubijen telom, poginuvši dušom ranije, ikone biše povraćene u crkve i Prokopije se povrati u svoj manastir gde provede ostatak dana u miru. U starosti preseli se u carstvo Božje gde gleda s radošću žive angele i svetitelje, čije je likove na ikonama čestvovao na zemlji. Skončao mirno u IX veku.