Njegov prethodnik, Pavle patrijarh, tajno napusti presto, ode u manastir i primi shimu. Vladahu tada Irina i Кonstantin. Po savetu Pavlovom, Tarasije, senator i savetnik carski, bi izabran za patrijarha 783. godine. Ubrzo prođe sve činove crkvene i posta patrijarh. Čovek visokog obrazovanja i velike revnosti u veri pravoslavnoj, Tarasije se primi i nevoljno ovoga čina, da bi pomogao pobedi Pravoslavlja nad jeresima, naročito nad ikonoborstvom. Pod njim bi sazvan VII vaseljenski Sabor u Nikeji 787. godine, gde se osudi ikonoborstvo i povrati i utvrdi poštovanje svetih ikona. Tarasije beše vrlo milostiv prema sirotnim i bednim, stvaraše im skloništa i davaše hranu. No prema silnim beše Tarasije odlučan u odbrani vere i morala. Кada car Кonstantin otera svoju zakonitu ženu Mariju, uze nekakvu svoju srodnicu, te življaše s njom, tražeći od patrijarha blagoslov za venčanje. Tarasije mu ne samo da ne dade blagoslov, nego ga najpre posavetova, potom izobliči, i najzad odluči od pričešća. Pred smrt videli su ga kako odgovara demonima govoreći: „Nisam kriv u tome grehu! Nisam kriv ni u tom grehu!” dok mu ne iznemože jezik, te se on poče rukama braniti odgoneći ih od sebe. Кada izdahnu, lice mu se zasvetli kao sunčana svetlost. Ovaj u istini jerarh upokojio se 806. godine. Crkvom je upravljao dvadesetdve godine i četiri meseca.