Ovaj veliki svetitelj beše episkop u Magneziji i postrada za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini. Кada nasta strašno gonjenje hrišćana u vreme cara Septimija Severa, starac Haralampije ne krijaše se od gonitelja, nego slobodno i javno propovedaše veru Hristovu. Sve muke pretrpe kao u tuđem telu. A kad s njega živa kožu odraše, nezlobivi svetac reče carskim vojnicima: „Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život”. Mnogobrojna čudesa učini, i mnoge u veru obrati. Čak i careva kći Galina napusti neznaboštvo svoga oca i posta hrišćanka. Osuđen na smrt i izveden na gubilište sveti Haralampije uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske. „Gospode, ti znaš, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!” Posle molitve ovaj sveti starac predade dušu svoju Bogu pre nego što dželat spusti mač na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njagovo telo uze Galina i česno ga sahrani.