Rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i Кirila. Proučivši sve nauke svetske, on se odreče bogatstva i svetske slave i sav se predade duhovnom životu radi ljubavi Hristove. Bio je veliki i usrdni branitelj i tumač vere pravoslavne. Po tvrđenju istoričara Nikifora sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, u kojima je jedne ukorevao, druge savetovao, treće tešio, četvrte poučavao: „Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju”, piše on u jednom pismu. U drugom veli: „Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim”. Prvo i osnovno pravilo za Isidora bilo je: prvo tvoriti, pa onda učiti, po primeru Gospoda Isusa. U vreme gonjenja svetog Zlatousta, kada se sav svet podeli u dva tabora, jedan za, a drugi protiv ovoga velikog stuba Pravoslavlja, sveti Isidor stade na stranu Zlatoustovu. On pisaše patrijarhu Teofilu, kakvo je veliko svetilo crkve Zlatoust, i moljaše ga da se okane nenavisti prema njemu. Poživeo je dugo, uradio mnogo, proslavivši Hrista Boga životom i perom i preselio se u Carstvo Hristovo oko 436. godine.