1804 – Umro je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje ilustruju tri suštinske odrednice: „kopernikanski obrat“, „kriticizam“ i „primat praktičnog uma“. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela – Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: „Kritika čistog uma“, „Kritika praktičnog uma“, „Kritika rasudne snage“, „Opšta istorija prirode i teorije neba“.

1809 – Rođen je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, tvorac teorije evolucije. Tokom ekspedicije brodom „Bigl“ od 1831. do 1836. sakupio je naučni materijal na osnovu kojeg je ustrojio svoju teoriju razvitka živih bića. Putovanje Biglom opisao je u knjizi „Put prirodnjaka oko sveta“. Na obalama Južne Amerike i ostrvima Tihog okeana proučavao je geološke formacije, biljke i životinje i zaključio je da su se organizmi postepeno menjali. U epohalnom delu „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja“ razradio je tezu o evoluciji. „Postanak vrsta“ potpuno je izmenio dotadašnja shvatanja u biologiji, ali je izazvao i žestoka protivljenja. Ostala dela: „Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima“, „Poreklo čoveka“.

1809 – Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865. kad ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatik. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo, zbog gotovo besplatne radne snage.

1818 – Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832 – Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1841 – Rođen je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira – bio je poliglota i čovek velike erudicije. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik

1882/83. Srpskog novinarskog društva (danas Udruženje novinara Srbije). Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije „Maksim Crnojević“, „Pera Segedinac“, rasprave „Kritički uvod u opštu filozofiju“, „O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju“, „Osnova lepote u svetu“.

1851 – Edvard Hargrejvs je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1863 – Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević napisao je zaveštajno pismo kojim je poklonio državi palatu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete naglasio je da kuću ustupa „svom otečestvu“ za smeštaj „učenih i prosvetnih zavoda“. U Kapetan-Mišinom zdanju nalazila se docnije Velika škola, Prva beogradska gimnazija, potom Univerzitet, Narodna biblioteka, Muzej, a danas rektorat Beogradskog univerziteta uz neka odeljenja Filozofskog fakulteta. Palata koju je otadžbini darovao Kapetan Miša smatra se najuspešnijim ostvarenjem češkog arhitekte Jana Nevole.

1912 – Abdicirao je poslednji kineski car iz dinastije Mandžu – Pu Ji, posle čega je Kina postala republika sa predsednikom Sun Jat Senom. Kada je Japan 1932. od severoistočnih kineskih provincija stvorio satelitsku državu Mandžuko, Pu je „vraćen“ na presto, postavši figura u rukama osvajača. Posle Drugog svetskom rata je osuđen, ali pošto je na robiji „shvatio“ grešku pomilovan je i 1962. postavljen za člana Nacionalnog kongresa. Do kraja života radio je kao baštovan. Ostavio je memoare pod naslovom – „Bio sam kineski car“.

1923 – Rođen je italijanski filmski režiser Đanfranko Korsi, poznat kao Franko Zefireli, koji je režirao i opere i muzičke drame. Posebno je cenjen po inscenacijama drama Vilijama Šekspira, kojem je ostao veran adaptirajući njegova dela i za filmove „Ukroćena goropad“ i „Romeo i Julija“.

1944 – Umro je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Sprske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja prisustva Srba u današnjoj Vojvodini kao i plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: „Postanak plemena Piperi“, „Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca“, „Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena“, „Kuči“, „Bratonožići“, „Stara Crna Gora“, „Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu“, „O poreklu Bunjevaca“, „Makedonski Srbi“, „O počecima vere i drugim etnološkim problemima“.

1949 – U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948. Prvi dekan Akademije bio je Dušan Matić, a prvi profesori glume bili su Mata Milošević i Jozo Laurenčić, njihovi asistenti Miroslav Belović, Stevo Žigon i Soja Jovanović. Prvi profesori režije novoustrojene Akademije bili su Bojan Stupica i Hugo Klajn.

1953 – Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961 – Umro je srpski pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. Počeo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama „Poreklo nade“, „Vatra i ništa“, „Krv koja svetli“, „Pesme“, „Smrću protiv smrti“.

1973 – Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974 – U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a sutradan mu je oduzeto sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje, posle čega je u emigraciji proveo dve decenije.

1979 – Umro je francuski filmski režiser Žan Renoar, sin slikara Ogista Renoara. Autor je niza antiratnih filmova koji su snažno uticali na duhovno stanje nacije. Napisao je knjige „Renoar, moj otac“ i „Moj život i moji filmovi“. Filmovi: „Nana“, „Kučka“, „Madam Bovari“, „Toni“, „Zločin gospodina Lanža“, „Izlet“, „Velika iluzija“, „Marseljeza“, „Čovek-zver“, „Pravilo igre“, „Močvara“, „Ova zemlja je moja“, „Žena na obali“, „Reka“, „Helena i muškarci“, „Frenč kankan“, „Testament doktora Kordelijera“, „Doručak na travi“.

1979 – U Rodeziji (sadašnji Zimbabve) gerilci su ubili 59 ljudi, oborivši putnički avionu „Er Rodezije“.

1984 – Umro je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka „Tajno oružje“, „Kraj igre“, „Sve vatre oganj“, „Neko ko ovuda ide“, „Toliko volimo Glendu“, „Progonitelj“, romani „Školice“, „Manuelova knjiga“, književni ogledi „Poslednja runda“, „Istorija kronopija i fama“, „Put oko dana za 80 svetova“, putopis „Autonauti kosmoputa“.

1986 – SAD su Jugoslaviji izručile hrvatskog ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške „Nezavisne države Hrvatske“. Suđenje u Zagrebu pretvoreno je u farsu, pošto mu je suđeno samo za nekoliko pojedinačnih zločina.

1990 – Karmen Lorens postala je premijer Zapadne Australije kao prva žena šef vlade neke od australijskih država.

1996 – Jaser Arafat je preuzeo dužnost prvog palestinskog predsednika.

1997. – Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Đong Ila, zatražio je u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji.

1999 – Američki senat opredelio se većinom glasova protiv smenjivanja predsednika SAD Bila Klintona, odlučujući povodom skandalozne ljubavne afere šefa države i pripravnice u Beloj kući Monike Luinski.

2002 – Pred Sudskim većem Haškog tribunala počelo je suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću optuženom zločine. Suđenje nije nikada okončano pošto je optuženi u toku procesa umro.

2004 – Umro je srpski baletski igrač Dušan Trninić. Ostvario je veliki broj uloga, uključujući role u baletima „Šeherezada“, „Balerina i banditi“, „Plavi Dunav“, „Druga rapsodija“, „Ohridska legenda“, „Romeo i Julija“, „Žizela“, „Labudovo jezero“, „Ljubav čarobnica“. Pored gostovanja sa baletom nacionalnog teatra u inostranstvu, ostvario je i niz izuzetno uspešnih samostalnih nastupa u Italiji, Španiji, Grčkoj, Kini, Nemačkoj.