Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je on proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo. Na Grigorija je naročito mnogo uticala dobra mu majka Nona. Кada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga pozove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvat Bogoslovom. Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici. Još je pisao protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog negdašnjeg školskog druga. Кada na Saboru 381. godine, nasta raspra oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: „Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola”. Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo prožive do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog života bio slaba zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu. Mošti su mu docnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma. Upokojio se u Gospodu 390. godine (v. 30. januar).