Rimljanka, od velikoimenitih roditelja. Hrišćanka i đakonisa pri crkvi. Po smrti cara Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše kolebljiv i neodlučan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avramov i Orfejev. Doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Кada izvedoše Tatijanu devicu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, njima se oči otvoriše, i oni videše četiri angela okolo mučenice. Videći to, osam njih poverovaše u Hrista, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatijanu produžiše mučiti: šibahu je, odsecahu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je uveče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše angele Svoje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred lava, no lav se umiljavaše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, po svom neznabožačkom umu, da joj je u kosi skrivena neka vradžbina, neka sila volšebna. Najzad, izvedoše je, zajedno sa ocem njenim, i posekoše oboje mačem. Tako skonča svoj zemni život oko 225. godine i bi uvenčana besmrtnim vencem slave ova junačna devica, koja imaše slabo žensko telo no duh muški i vojvodski.