Кada Gospod Isus beše navršio trideset godina od Svog telesnog rođenja, On otpoče Svoj učiteljski i spasiteljski posao. I sam, početak početka oznamenova krštenjem na Jordanu. Sveti Кiril Jerusalimski veli: „Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan”. Pri krštenju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna koja se u Starom Zavetu nagoveštavala, o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna božanske Svete Trojice. Otac se javio čuvstvu sluha, Duh se javio čuvstvu vida, a Sin se javio uz to još i čuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedočanstvo o Sinu. Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Кrstitelj zasvedoči i reče o Hristu: „Gle, Jagnje Božije koje uzima na se grijehe svijeta” (Jn 1, 29) i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja. Naime: Gospod uze na se grehe roda čovečjeg i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni čovek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasenja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grčki) prosvećuje pokazujući nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdelnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krštenjem u vodi prosvećuje time što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Duha Svetoga.

Na Bogojavljenje se posle Svete Liturgije, osveštava „Bogojavljenjska vodica“ koja se odnosi domu za zdravlje i napredak. Pozdravlja se sa „Bog se javi! Zaista se javi!“

Bogojavljenje je praznik obeležen crvenim slovom u Kalendaru Srpske Pravoslavne Crkve.

Dan posle Bogojavljenja posvećen je najvećem od žene rođenih, Anđelu u telu čija je misija bila da najavi dolazak Gospodnji, pozivajući na „pokajanje, jer se približi Carstvo Nebesko“ – Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju Gospodnjem. Sabor Svetog Jovana u narodu se zove Jovanjdan i – uz Svetog Nikolu, Aranđelovdan i Đurđevdan – jedna je od najbrojnijih srpskih slava.