1494. Štamparija u Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku – „Oktoih prvoglasnik“ Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

1717. Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.

1785. Rodjen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom „Nemačkom rečniku“ (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je
sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1797. Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809. Rodjen je francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka).

1842. U dvorani Teatra na Djumruku vojni kapel majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni muzički koncert u Beogradu.

1890. Rodjen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije.

1892. Rodjen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik „Srpskog književnog glasnika“, časopisa „Danas“ (s Krležom) i „Književnih novina“, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi „Stari i novi“.

1932. Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vodju Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.

1944. Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama je razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije.

1948. Velika Britanija je priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.

1951. Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.

1958. Sovjetski „Sputnjik I“, prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

1960. U saobraćajnoj nesreći je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani „Stranac“ i „Kuga“ i eseji „“Mit o Sizifu“ i „Pobunjeni čovek“, zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

1965. Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. („Sabrane pesme“, „Sabrani eseji“, poetske drame „Ubistvo u katedrali“, „Porodični sastanak“, „Koktel-partija“).

1967. Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamac Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas postavio je 1964. Poginuo je vozeći čamac s mlaznim motorom „Plava ptica“ na jezeru Koniston.

1973. Pokraden je Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete su slike u vrednosti od dva miliona dolara, medju kojima i jedna Rembrantova čija je vrednost milion dolara.

1993. Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u Ženevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavljen je još većom žestinom.

1994. Gradu Foča u Bosni je posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.

1995. Domaća i svetska javnost oštro je protestovala zbog preuzimanja lista „Borba“ od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji.

1998. Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.

2003. Islamska militantna grupa napala je iz zasede vojni konvoj u severo-istočnom Alžiru i ubila 43, a ranila 19 vojnika. To je najkrvaviji napad na alžirske trupe u poslednjih pet godina.

2004. Avganistan je usvojio novi Ustav, čime je stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.

2007. Liberalni demokrata Nensi Pelozi izabrana je za predsednicu američkog Kongresa i ona je prva žena predsednica najvišeg zakonodavnog tela SAD u više od 200 godina njegove istorije.

2007. Daval Patrik položio je zakletvu kao prvi guverner crne puti američke države Masačusets, a kao drugi u istoriji SAD.