Ova slavna devica i mučenica rođena bi u Nikomidiji od roditelja neznabožnih. Čuvši od nekoga jevanđelsku propoved, ona se svim srcem obrati ka Hristu i poče živeti tačno po zapovestima Gospodnjim. Neki senator Elevsije beše njen obručnik. Da bi ga odvratila od sebe, Julijana mu reče, da neće za njega poći, ako ne bude postao eparh toga grada. To mu ona predloži misleći, da taj mladi čovek neće moći nikad dostići do tog visokog zvanja. No Elevsije se potrudi, te laskanjem i mitom postavljen bi za eparha nikomidijskog. A Julijana mu tada otkri, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi njenu veru govoreći: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni a duhom razdeljeni?” Ogorči se na to Elevsije i optuži je ocu njenom. Jarosni otac izruga je i izbi, pa je onda predade eparhu na istjazanje. Eparh naredi, te je tukoše veoma, pa je onda svu ranjavu i iskrvavljenu baci u tamnicu. No Gospod je isceli u tamnici, i ona se javi pred eparha potpuno zdrava. Eparh je vrže u zažarenu peć, no oganj je ne opali. Videći to čudo, mnogi poverovaše u Hrista Boga. Beše takvih obraćenih pet stotina muških i stotinu trideset ženskih. Sve ove osudi eparh na smrt i naredi te ih posekoše mačem. Duše njihove preseliše se u Raj. Tada osudi zli sudija Julijanu svetu na posečenje mačem. Radosna duhom Julijana izađe na gubilište, pomoli se Bogu na kolenima i položi glavu svoju na panj. Glava joj bi odsečena, a duša ode u carstvo večne Hristove svetlosti, 304. godine. Elevsija ubrzo postiže kazna Božja. Ploveći po moru, razbi mu se lađa, i on pade u vodu. Ali ne nađe smrt u vodi, nego ispliva na neko ostrvo, gde ga psi rastrgoše i pojedoše.