1836 – Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.

1856 – Rođen je američki državnik Vudro Vilson (Woodrow Wilson), predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira između Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od „14 tačaka“ Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.

1869 – Vilijem Sempl (William Semple) iz Ohaja prvi je patentirao žvakaću gumu.

1879 – U udesu putničkog voza na liniji Edinburg – Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.

1895 – U pariskom restoranu „Gran kafe“ braća Luj i Ogist Limijer (Louis, Auguste Lumiere) organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rođenja kinematografije.

1908 – U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.

1923 – Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925 – Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života („jesenjština“) imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija).

1937 – Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel (Joseph Maurice), koji je zajedno sa Foreom ((Faure) i Debisijem (Debussy) znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u 20. vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom („Bolero“, „Dafne i Kloe“, „Sat Španije“).

1942 – Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.

1945 – Rođen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentarni sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.

1945 – Umro je američki pisac Teodor Drajzer (Theodore Dreiser) autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka („Američka tragedija“, „Dženi Gerhard“, „Finansijer“, „Titan“, „Genije“).

1947 – U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III (Vittorio Emmanuel), poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu (Mussolini) fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.

1948 – Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša (Nokrashy Pasha).

1950 – U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.

1959 – U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

1962 – U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan je Front za oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je građanski rat između Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.

1966 – Kina je izvršila petu nuklearnu probu.

1968 – U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.

1974 – U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planinskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.

1989 – Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa „Praškog proleća“ smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.

1989 – Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.

1992 – Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord – 19.810,2 odsto za 1992. godinu.

1995 – Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.

2000 – Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.

2001 – Evropska unija je objavila listu organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.

2002 – Na godišnjem kongresu Islamske reformske partije u Sani (Jemen) ubijen je istaknuti član vodeće opozicione partije u zemlji, Socijalističke partije, Džaralah Omar (Jarallah Omar). Ubio ga je Alija Džaralah (Jaralah), član islamske opozicione partije Islah.

2005 – Umro je istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon koji je najznačajnija glumačka ostvarenja postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.

2007 – Umro je poljski sineasta Ježi Kavalerovič (Jerzy Kawalerowicz) jedan od osnivača poljske filmske škole 1950-tih. Među najpoznatijim filmovima koje je snimio su „Faraon“, „Majka Jovana Anđeoska“, „Noćni voz“.