Zemljak, drug i prijatelj svetog Vasilija Velikog i drugih velikih svetitelja iz IV veka. Amfilohije rano ostavi metež svetski i povuče se u jednu pešteru, gde kao otšelnik proživi u podvigu četrdeset godina. Dogodi se tada, te se uprazni episkopska stolica u Ikoniji, i Amfilohije čudesnim načinom bi izabran i posvećen za episkopa ikonijskog. Divan pastir i veliki branitelj čiste vere pravoslavne. Učestvovao na II vaseljenskom saboru 381. godine. Revnosno se borio protiv Makedonija zločestivog, i protiv arijanaca i Evnomija. Lično molio cara Teodosija Velikog da izagna arijance iz svakog grada u državi. Car mu ne ispuni želju. Posle nekoliko dana opet se javi Amfilohije caru. Кada episkop bi uveden u odaju za primanje, car seđaše na prestolu, a do njega s desne strane seđaše sin mu Arkadije, koga Teodosije beše uzeo sebi za sacara. Ušavši, Amfilohije sveti pokloni se caru Teodosiju, a na Arkadija, sina carevog, i ne obazre se kao da ga tu i ne bejaše. Razgnevi se zbog toga car Teodosije veoma, i naredi da se Amfilohije odmah istera iz dvora. Tada reče svetitelj caru: „Vidiš li, care, kako ne podnosiš beščešće sina; tako i Bog Otac ne trpi beščešće Sina Svoga, odvraća se s nenavišću od onih, koji hule Njaga, i gnevi se na sve pristalice one proklete (Arijeve) jeresi”. Čuvši ovo, car razumede zašto Amfilohije ne odade počast sinu njegovom, i udivi se mudrosti i smelosti njegovoj. Između mnogih drugih trudova sveti Amfilohije napisao je nekoliko knjiga o veri. Upokojio se 395. godine u dubokoj starosti i preselio se u život besmrtni.