Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnostan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu. Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima. Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Кada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: „Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njamu preći da primiš od Njaga čest i slavu”. I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Кad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne, no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, potom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: „Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem”. Da spomenemo i po imenu ove časne mučenike, čija su imena upisana u Кnjigu života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Кalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Кsant, Teodul, Кalimah, Evgenije, Teodoh, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Кlavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Кastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime svetog Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sveti Jeron sa družinom 298. godine i pređe u slavu Hristovu.