Hrišćani iz Persije; postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine. Prva trojica behu sluge na dvoru istoga cara, no tajno služahu Hristu Gospodu svome. Кada behu optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, otkuda su. Na to oni odgovoriše: „Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog”. Car ih udari na velike muke, no oni sve junački otrpeše sa psalmopjenijem i molitvom na ustima. Za vreme mučenja i tamnovanja javljali im se angeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek „sa licem svetlim kao sunce”. Кada jedan od mučitelja, Aftonije, vide čudo, kako olovo kipeće ne naškodi mučenicima, poverova i Hrista i uzviknu: „Veliki je Bog hrišćanski!” Za to odmah bi posečen. I mnogi drugi videše i verovaše. Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta sveti Aftonije sa tri svetla angela, izvede svete mučenike na suho i oslobodi ih. Elpidifor beše carev velmoža. Кada izjavi da je hrišćanin i izobliči cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudi na smrt. I bi posečen Elpidifor i oko sedam hiljada drugih hrišćana s njim. A ona trojica prvih mučenika behu najzad bačeni u peć ognjenu, sa dvadeset osam vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista – i tako u plamenu predadoše duše svoje pravedne u ruke Gospoda svoga.