Ova slavna svetiteljka beše srpskoga porekla, rođena u gradu Epivatu (Pivat, po turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada. Roditelji svete Petke behu imućni i pobožni hrišćani, i osim Petke imađahu i jednoga sina, Jevtimija, koji se za života roditelja zamonaši, i docnije posta znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja devica Petka, vazda željna života podvižničkog Hrista radi, napusti dom roditeljski i ode najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku, gde se podvizavala do starosti svoje. Кo bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i iskušenja demonska, koja pretrpe sveta Petka u toku mnogih godina? Pod starost javi joj se jednom angel Božji i reče joj: „Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otečestvo; potrebno je da tamo predaš svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu”. Sveta Petka posluša glas s neba, ostavi omiljenu joj pustinju, i vrati se u Epivat. Tu ona, prožive još dve godine, opet u neprestanom postu i molitvi, i onda predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja. Upokojila se u VI veku. Mošti njene čudotvorne u toku vremena behu prenošene: u Carigrad, u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu. U beogradskom gradu nalazi se voda (agiazma) svete Petke, koja čudotvorno leči sve one bolesnike, koji s verom u Boga i ljubavi prema ovoj svetiteljki k njoj pritiču.