Od mladosti podvizavao se u svim hrišćanskim dobrodeteljima. Кao episkop u svome mestu rođenja, u gradu Sinopu, na obali Crnoga mora, primerom i rečima božanskim utvrdio pravoverne u veri, i obratio u veru pravu mnoge idolopoklonike. Okamenjeni neznabošci behu ispunjeni gnevom na Foku svetoga. I Gospod predoči Foki mučeničku končinu kroz jednu viziju. Naime: vide Foka goluba svetla kako sleti s neba noseći u kljunu svome krasan venac, od cveća, i kako spusti na glavu njegovu. I ču Foka glas od goluba: „Čaša tvoja napuni se, i treba da je ispiješ!” Iz te vizije saznade ugodnik Božji, da mu treba uskoro za Hrista postradati. I ne ustraši se, nego s blagodarnošću Bogu pripremaše se za muke. Uskoro posle toga neki knez Afrikan uze Foku na istjazanje, naloži na njega ljute muke; sve mu telo isprebija i izranjavi, pa posle tamnovanja baci ga u ključalu vodu, u kojoj ovaj hrabri Hristov vojnik skonča zemni život i preseli se u radost Gospoda svoga. Postrada u vreme cara Trajana.