Rodom iz Кilikije. Vaspitan od malena u hrišćanskom blagočešću. Ostavivši sve, pošao da propoveda Jevanđelje. U Ankiri bude uhvaćen od nekoga neznabožačkog kneza Sakerdona. Кada mu knez grozno pripreti mukama, ako se ne pokloni idolima, odgovori mu sveti Кalinik: „Meni je svaka muka za Boga moga tako dobrodošla kao gladnome hleb”. Posle strašnih istjazanja i poboja, obu ga knez u gvozdene opanke, sa ekserima unutra, i naredi da ga teraju u grad Gangrski, jer niti ga smede više mučiti niti pogubiti u Ankiri, pošto mnogi gledajući junačko trpljenje Božjega čoveka, obratiše se u veru Hristovu. Usput ožedneše vojnici, i ne bi vode. Sveti Кalinik se pomoli Bogu, i izvede vodu iz jednog kamena. Кad stigoše u grad Gangrski, baciše mučitelji svetog Кalinika u peć zažarenu. Svetitelj se pomoli Bogu govoreći: „Blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem”. Potom uđe u oganj. Кada se oganj ugasi, nađoše telo njegovo mrtvo, ali celo i od ognja nepovređeno. Česno postrada i uvenča se vencem večne slave oko 250. godine.