Življaše u jednom manastiru blizu grada sa deset svojih učenika. U vreme Dioklecijanovo dođe u Sevastiju neki ljuti mučitelj hrišćana Filomarh. I mnoge hrišćane u gradu pohvata i pobi. Кad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovori mu Atinogen: „O mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim, nisu poginuli, nego su na nebesima i likuju s angelima”. Dirljiv je prizor bio kada je jedna košuta, koju je milostivi Atinogen svojom rukom hranio, pritekla k njemu i videći ga u bedi, suze prolivala. I zverovi su gorski imali više sažaljenja prema mučenicima Hristovim nego neznabošci! Posle teških mučenja, pri kojima angel Božji ublažavaše mučenike, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen, i preseliše se u nebesnu domovinu 311. godine.