U vreme neznabožnog cara rimskog Dioklecijana (284- 305. g.) sveti Dorotej bejaše episkop grada Tira. Кada Dioklecijan diže ljuto gonjenje na hrišćane, sveti Dorotej ostavi svoj presto i skrivaše se po nepoznatim mestima. No kada se zacari Кonstantin Veliki, i u Crkvi nastade mir, sveti Dorotej se opet vrati u Tir na svoj presto, i s uspehom pasaše stado duhovnih ovaca, privodeći k Bogu mnoge iz idolopokloničke zablude. I produži se život svetog Doroteja čak do cara Julijana Odstupnika. Stupivši na presto, Julijan spočetka ne gonjaše Crkvu otvoreno već potajno, naredivši svojim jednomislenim upraviteljima oblasnim da muče i ubijaju hrišćane. Tada sveti Dorotej videći novo veliko gonjenje hrišćana, ponovo ostavi presto Tirske crkve, uklanjajući se na taj način od ruku mučitelja i dajući mesta gnevu, jer Gospod zapovedi ne utrčavati u javne opasnosti, pripremljene od gonitelja, nego ih izbegavati: Кada vas gone u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23).

Otišavši iz Tira, sveti Dorotej dođe u Malu Aziju, ali se i tamo ne mogade sakriti od idoloslužitelja, pošto ga je Bog prizivao k mučeničkom vencu. On bi uhvaćen od Julijanovih ulaka u gradu Udskom. Pretrpevši tu raznovrsna mučenja i teška stradanja, on u mukama predade blaženu dušu svoju u ruke Gospodu Hristu, u sto sedmoj godini svoga života. Postrada 361. godine.

Pošto je u potpunosti bio izučio i svetovne i duhovne nauke, sveti Dorotej je, kao vrlo učen i mudar čovek, ostavio posle sebe razne spise, veoma važne za hrišćane, i to na grčkom i latinskom jeziku koje je odlično znao. Između ostaloga on je sastavio žitija proroka i apostola, i druga veoma korisna dela i povesti. I sada, budući sam zapisan u knjizi života, on boravi na nebu sa onim svetiteljima, čije je živote opisao.