Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) poslednjih godina profilisala se u Srbiji i Rasinskom okrugu kao jedna od najjačih sindikalnih organizacija koja se beskompromisno bori za prava zaposlenih u prosveti.

O tome kako se USPRS bori za svoje članove ali i druge prosvetne radnike razgovarali smo sa liderom ovog sindikata u Rasinskom okrugu Dobrivojem Bucom Marjanovićem.

“Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije postoji skoro 25 godina a formirana je jer su prosvetni radnici bili nezadovoljni prethodnim sindikatama. Trenutno na nivou Srbije imamo oko 28.000 članova, finansiramo se isključivo od članarine a primarni ciljevi su nam vezani za ostvarivanje radnih prava”, započinje svoju priču Marjanović.

Dobrivoje Marjanović, predsednik USPRS u Rasinskom okrugu FOTO: USPRS

Velike probleme već godinama prosvetni radnici imaju sa ostvarivanjem svojih radnih prava jer im se, zbog malog broja učenika, smanjuje fond časova.

“Došli smo u situaciju da je jedan broj nastavnika postao tehnološki višak. Takve primere imali smo, recimo, 2009. godine u OŠ “Vuk Karadžić” u Kruševcu. Seli smo za sto da rešimo problem i kao rezultat dobili smo Kolektivni ugovor koji daje pravo da, ukoliko nastavnik ostane bez fonda časova ili dela fonda časova, pre prijema u radni odnos novih radnika obaveza bude da se njima ponude časovi.  To nije teklo kako treba pa smo se borili tužbama i drugim pravnim sredstvima”, kaže Marjanović i nastavlja.

“2015. godine se pokazalo da u sistemu postoje ljudi koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Država to nije prepoznavala iako je na taj način radilo više od 30.000 naših kolega. Tek nakon velikog štrajka promenjen je Posebni kolektivni ugovor kako bi to pravo ostvarili. Od 2015. godine odradili smo 33.725 preuzimanja i time ne samo što smo zaštiti prava radnika već smo i državi uštedeli enormne pare”.

Za funkcionisanje prosvete velika prepreka je i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

“Predložili smo državi zapošljavanje novih, mladih ljudi ali da to bude po godnama, kada se radno mesto uprazni. Krenuli smo od 2015. godine i sada smo stigli do 31. decembra 2019. godine. To ide kroz šest faza. Ukupno je negde preko 17.000 konkursa raspisano i isto toliko ljudi primljeno u sistem.

Imamo probleme na lokalnom nivou jer se putni troškovi, jubilarne nagrade, solidarna pomoć isplaćuju  iz budžeta lokalne smaouprave. U Kruševcu smo donekle imali probleme, u Srbiji negde više , negde manje. Negde smo imali razumavanje vlasti a negde kroz sudske postupke ostvarili svoja prava”, dodaje Dobrivoje Marjanović.

Veliki haos u radu škola izaziva činjenica da dosta nastavnika radi u dve, tri ili, čak, četiri škole.

“Dosta nastavnika ima 20, 30 ili 40% fonda časova ali nikako da pređu tih famoznih 50% što je uslov koji je odredilo Ministarstvo prosvete kako bi mogli da se zaposle na neodređeno vreme. Neki od tih ljudi rade već desetak godina u sistemu ali nikako ne mogu da dobiju stalni posao.

Takođe ne postoji ukrupnjivanje normi. Prilikom odlaska radnika u penziju ne radi se sistemski da se norma ukrupni već se primaju novi ljudi, često nestručni”, iznosi neke od problema Marjanović.

Da bi ostvarili svoja radna prava nastavnici često moraju da se obraćaju sudovima. Na taj način je rešeno dosta slučajeva oko isplate individualnog obrazovnog programa koji se sprovodi za osnovne i srednje škole, takozvana inkluzivna nastava. Pravilnikom je bilo definisano da budu plaćeni za taj posao, iako nisu adekvatno obučeni niti stručni. Kada su nastavnici krenuli da insistiraju na svojim pravima država je odluku da budu plaćeni za ovaj posao jednostavno izbrisala iz Pravilnika. Rezultat su bili brojni sudski procesi i presude u korist nastavnika kojima mogu da blokiraju i račune škola.

Jedan od brojnih štrajkova prosvetnih radnika FOTO: CINK

“Jedan od velikih problema je i naplata toplog obroka i regresa za pomoćne radnike u školama. Podsetiću da svi zaposleni sa četvrtim i petim stepenom u školama primaju minimalnu zaradu. Oni su podneli tužbe a prvostepene sudovi su donosili odluke u korist radnika. Vrhovni kasacioni sud je presudio da nemaju pravo na tu nadoknadu zbog čega smo se obratili Međunarodnoj federaciji rada. Sada radnicima koji su podneli tužbu stižu nalozi za naplatu sudskih troškova i imaćemo veliki problem ne samo u obrazovanju već u čitavom javnom sektoru. Procenjuje se da je na ovaj način oštećeno negde oko 600.000 ljudi”, podseća Marjanović.

Jedna od tema koju USPRS stalno potencira je primena Zakona o platnim razredima. Pre šest godina Zakon je usvojen i potpisan je sporazum da se ovaj zakon primeni ali je to odloženo do 1. januara 2025. godine.

“Jako smo nezadovoljni zbog toga. Ono što razlikuje  prosvetu od drugih zaposlenih u javnom sektoru je što smo mi izuzeti od javnih preduzeća gde ima onih koji primaju enormne plate. Pomoćni radnici u tim preduzećima imaju veća primanja nego nastavnici.

U prosveti  radi 80% ljudi koji imaju visoko obrazovanje a izgubili smo onaj odnos plate nastavnika i pomoćnog radnika 1:3. Sada je taj odnos 1:1,9. Sektorskim povećanjima se udaljavamo od ostalih zaposlenih u javnom sektoru – zdrastvenih radnika, vojske, policije… 12,5%  na našu platu i nekog ko radi za veću platu nije isto.

Još 2017. godine Vlada Srbije je izašla sa dokumentom prema kojem bi mi, sa usvojenim platnim razredima, dobili povećanje od 35% u naredne dve godine što se nikada nije dogodilo. Sektorskim povećanjima smo otišli još niže. Prosečna plata u obrazovanju ove godine nije dostigla ni 70.000 dinara, tako da je ispod republičkog  proseka. Za početak tražimo da se vratimo na nivo republičkog proseka pa da onda pregovaramo dalje ali razumevanje od Vlade ne postoji”, zaključuje Dobrivoje Marjanović, predsednik USPRS u Rasinskom okrugu.

Ukoliko su vaša radna prava ugrožena narodnim poslanicima se možete obratiti popunjavanjem odgovarajućeg obrasca koji se nalazi na njihovom profilu na portalu Narodne skupštine Republike Srbije.

Narodnim poslanicima se možete obratiti i indirektno, preko online formulara, postavljena na četiri portala.

Dovoljno je da kliknete na odgovarajuće polje, napišete koji su vaši problemi i to pošaljete timu Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac! Mi ćemo pitanja proslediti narodnim poslanicima i objaviti odgovore kada budu stigli.

Online formulare možete naći na ovim portalima:

–KrusevacPress.com;

–Rasinski parlament;

–Prijateljstvo.com;

–037info.net

Izvor: krusevacpress.com