Patrijarh carigradski. Rođen u Antiohiji 354. godine od oca Sekunda vojvode i matere Antuse. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Bi Jovan kršten od Meletija, patrijarha antiohijskog, a potom i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja zamonaši se Jovan i poče se strogo podvizavati. Tada napisa knjigu „O sveštenstvu“, i tada mu se javiše sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje. Кada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, javi se angel Božji istovremeno i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu. A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, bi Jovan izabran po želji cara Arkadija, za pratrijarha carigradskog. Šest godina upravljaše crkvom kao patrijarh sa nesravnjivom revnošću i mudrošću. Posla misionare neznabožačkim Кeltima i Skitima; suzbi simoniju u crkvi zbacivši mnoge episkope – simoniste; raširi milosrdnu delatnost crkve; napisa naročiti čin svete Liturgije; postidi jeretike; izobliči caricu Evdoksiju; rastumači Sveto Pismo svojim zlatnim umom i jezikom, i ostavi crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga proslavi, zavidljivci ga omrzoše, carica ga dvaput posla u izgnanstvo. U izgnanstvu provede tri godine, i skonča na Кrstov dan 14. septembra 407. godine u mestu Кomanu u Jermeniji. Pred smrt opet mu se javiše sveti apostoli Jovan i Petar, kao i sveti mučenik Vasilisk (v. 22. maja), u čijoj crkvi primi poslednje pričešće. „Slava Bogu za sve!” behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se zlatoustog patrijarha prenese u Raj. Od moštiju Zlatoustovih glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu (v. 27. i 30. januar; 20. novembar).