Blokčejn tehnologija se najjednostavnije definiše kao decentralizovana, distribuirana knjiga evidencije koja beleži poreklo digitalnog sredstva ili imovine. Po inherentnom dizajnu, podaci na blokčejnu se ne mogu modifikovatiu. To ga čini legitimnim sredstvom za industrije kao što su plaćanja, sajber bezbednost i zdravstvena zaštita. Ovaj tekst će vas upoznati šta je to, kako se koristi i predstaviti njegovu istoriju.

Šta je blokčejn?

Blokčejn, koji se ponekad naziva Distributed Ledger Technologi (DLT), čini istoriju bilo kog digitalnog sredstva nepromenljivom i transparentnom. I to čini upotrebom decentralizacije i kriptografskog heširanja.

Jednostavna analogija za razumevanje blokčejn tehnologije je Google dokument. Kada kreiramo dokument i podelimo ga na mreži sa grupom ljudi, dokument se distribuira umesto da se kopira ili prenosi. Ovo stvara decentralizovani lanac distribucije koji svima daje pristup dokumentu u isto vreme. Niko nije „zaključan“ dok čeka promene od druge strane, i dok se sve modifikacije dokumenta snimaju u realnom vremenu, čineći promene potpuno transparentnim.

Naravno, blokčejn je komplikovaniji od Google dokumenta, ali analogija je prikladna, jer ilustruje tri kritične ideje tehnologije: blokove, rudare i čvorove.

Objašnjenje blokčejna – brzi pregled

• Blokčejn je baza podataka koja čuva šifrovane blokove podataka, a zatim ih povezuje u lanac kako bi formirala hronološki jedinstven izvor istine za podatke
• Digitalna sredstva se distribuiraju umesto da se kopiraju ili prenose, stvarajući nepromenljivi zapis sredstva
• Imovina je decentralizovana, omogućava pun pristup u realnom vremenu i transparentnost za javnost
• Transparentna knjiga promena čuva integritet dokumenta, što stvara poverenje u imovinu.
• Blokčejn-ove bezbednosne mere i javna knjiga evidencije čine ga glavnom tehnologijom za skoro svaki pojedinačni sektor

Blokčejn je posebno obećavajuća i revolucionarna tehnologija, jer pomaže u smanjenju rizika, suzbija prevaru i donosi transparentnost na skalabilan način za bezbroj upotreba.

Kako funkcioniše blokčejn?

„Čitava poenta korišćenja blokčejna je da se omogući ljudima – posebno ljudima koji ne veruju jedni drugima – da dele vredne podatke na bezbedan način zaštićen od neovlašćenog pristupa.“

— MIT Technology Review

Blokčejn se sastoji od tri važna koncepta: blokova, čvorova i rudara.

Blokovi
Svaki lanac se sastoji od više blokova i svaki blok ima tri osnovna elementa:

Podaci u bloku.
32-bitni ceo broj koji se zove nonce. Nonce se nasumično generiše kada se kreira blok, koji zatim generiše heš zaglavlja bloka.

Heš je 256-bitni broj povezan sa nonce. Mora početi sa ogromnim brojem nula (tj. biti izuzetno mali).

Kada se kreira prvi blok lanca, nonce generiše kriptografski heš. Podaci u bloku se smatraju potpisanim i zauvek vezani za nonce i heš, osim ako nisu rudareni.

Rudari
Rudari stvaraju nove blokove u lancu kroz proces koji se naziva rudarenje.

U blokčejnu svaki blok ima svoj jedinstveni nonce i heš, ali takođe upućuje na heš prethodnog bloka u lancu, tako da rudarenje bloka nije lako, posebno na velikim lancima.

Rudari koriste poseban softver da reše neverovatno složen matematički problem pronalaženja nonce koji generiše prihvaćeni heš. Pošto je nonce samo 32 bita, a heš 256, postoji otprilike četiri milijarde mogućih nonce-heš kombinacija koje se moraju „kopati“ pre nego što se pronađe prava. Kada se to dogodi, za rudare se kaže da su pronašli „zlatni nonce“ i njihov blok se dodaje u lanac.

Izmena bilo kog bloka ranije u lancu zahteva ponovno rudarenje, ne samo bloka sa izmenom, već i svih blokova koji dolaze posle. Zbog toga je izuzetno teško manipulisati blokčejn tehnologijom. Zamislite to kao „bezbednost kroz matematiku“, jer pronalaženje zlatnih nonce-ova zahteva ogromnu količinu vremena i računarske snage.

Kada je blok uspešno izrudaren, promenu prihvataju svi čvorovi na mreži i rudar je finansijski nagrađen.

Čvorovi
Jedan od najvažnijih koncepata u blokčejn tehnologiji je decentralizacija. Nijedan računar ili organizacija ne može da poseduje lanac. Umesto toga, to je distribuirana knjiga evidencije preko čvorova povezanih sa lancem. Čvorovi mogu biti bilo koja vrsta elektronskog uređaja koji održava kopije blokčejna i održava funkcionisanje mreže.

Svaki čvor ima sopstvenu kopiju lanca blokova i mreža mora algoritamski odobriti svaki novoiskopan blok da bi lanac bio ažuriran, pouzdan i verifikovan. Pošto su blokovi transparentni, svaka radnja u knjizi može se lako proveriti i pogledati. Svaki učesnik dobija jedinstveni alfanumerički identifikacioni broj koji pokazuje njihove transakcije.

Kombinovanje javnih informacija sa sistemom provera i ravnoteže pomaže blokčejnu da održi integritet i stvara poverenje među korisnicima. U suštini, blokčejn se može posmatrati kao skalabilnost poverenja putem tehnologije.

Istorija blokčejna

Iako je blokčejn nova tehnologija, on se već može pohvaliti bogatom i zanimljivom istorijom. Sledi kratka vremenska linija nekih od najvažnijih i najznačajnijih događaja u razvoju blokčejna.

2008
Satoši Nakamoto, pseudonim za osobu ili grupu, objavljuje „Bitcoin: Peer to Peer elektronski gotovinski sistem“.

2009
Prva uspešna Bitcoin (BTC) transakcija dešava se između kompjuterskog naučnika Hala Finneia i misterioznog Satošija Nakamota.

2010
Programer sa Floride Laslo Hanicez završava prvu kupovinu koristeći bitkoin — dve Papa John’s pice. Hanicez je preneo 10.000 BTC-a, u to vreme vrednih oko 60 dolara. Danas vredi 80 miliona dolara.
Tržišna kapitalizacija bitkoina zvanično premašuje milion dolara.

2011
1 BTC = 1 USD, dajući paritet kriptovalute sa američkim dolarom.
Electronic Frontier Foundation, Vikileaks i druge organizacije počinju da prihvataju Bitcoin kao donacije.

2012
Blokčejn i kriptovaluta se pominju u popularnim televizijskim emisijama kao što je Dobra žena, ubrizgavajući blokčejn u pop kulturu.
Bitcoin Magazine koji je pokrenuo rani Bitcoin programer Vitalik Buterin.

2013
Tržišna kapitalizacija BTC-a premašila je milijardu dolara.
Bitcoin je po prvi put dostigao 100 USD/BTC.
Buterin objavljuje rad „Ethereum Project“ koji sugeriše da blokčejn ima i druge mogućnosti osim bitkoina (npr. pametni ugovori).

2014
Kompanija za igre na sreću Zinga, The D Las Vegas Hotel i Overstock.com počinju da prihvataju Bitcoin kao plaćanje.
Buterin Ethereum projekat se finansira preko Inicijalne ponude kovanica (ICO) prikupljajući preko 18 miliona dolara u BTC-u i otvara nove puteve za blokčejn.
R3, grupa od preko 200 blokčejn firmi, formirana je da otkrije nove načine na koje se blokčejn može implementirati u tehnologiju.
PayPal najavljuje Bitcoin integraciju.

2015
Broj trgovaca koji prihvataju BTC prelazi 100.000.
NASDAK i blokčejn kompanija iz San-Franciska Chain udružuju se da testiraju tehnologiju za trgovanje akcijama u privatnim kompanijama.

2016
Tehnološki gigant IBM najavljuje blokčejn strategiju za poslovna rešenja zasnovana na oblaku.
Vlada Japana priznaje legitimnost blokčejna i kriptovaluta.

2017
Bitcoin po prvi put dostiže 1.000 dolara/BTC.
Tržišna kapitalizacija kriptovaluta dostiže 150 milijardi dolara.
Generalni direktor JP Morgan Džejmi Dajmon kaže da veruje u blokčejn kao tehnologiju budućnosti, dajući sistemu knjige poverenje sa Vol Strita.
Bitkoin dostiže najviši nivo svih vremena na 19.783,21 dolara/BTC.
Dubai najavljuje da će njegova vlada biti bazirana na blokčejnu do 2020.

2018
Facebook se obavezuje da će pokrenuti blokčejn grupu i takođe nagoveštava mogućnost stvaranja sopstvene kriptovalute.
IBM razvija bankarsku platformu zasnovanu na blokčejnu sa velikim bankama kao što su City i Barclays.

2019
Kineski predsednik Ji Ksinping javno prihvata blokčejn dok kineska centralna banka najavljuje da radi na sopstvenoj kriptovaluti
Izvršni direktor Tvitera i Skuarea Džek Dorsi najavljuje da će Skuare angažovati blokčejn inženjere da rade na budućim kripto planovima kompanije
Njujorška berza (NISE) najavljuje stvaranje Bakkt – kompanije za digitalni novčanik koja uključuje kripto trgovinu

2020
Bitkoin skoro dostiže 30.000 dolara do kraja 2020
PaiPal najavljuje da će omogućiti korisnicima da kupuju, prodaju i drže kriptovalute
Bahami postaju prva zemlja na svetu koja je pokrenula svoju digitalnu valutu centralne banke, prikladno poznatu kao „peščani dolar“
Blokčejn postaje ključni igrač u borbi protiv COVID-19, uglavnom zbog bezbednog skladištenja podataka o medicinskim istraživanjima i informacija o pacijentima