Jedan od Sedamdesetorice, a ne onaj Tadej, koji beše jedan od Dvanaestorice apostola. Sveti Tadej prvo vide i ču Jovana Кrstitelja, i primi krštenje od njega, a potom vide Gospoda Isusa i sledovaše Njamu. Gospod ga uvrsti u Sedamdeset manjih apostola, koje posla po dva i dva pred licem Svojim (Lk 10, 1). Posle slavnog Svog vaskrsenja i vaznesenja Gospod posla Tadeja u Edesu, rodno mesto Tadejevo, a prema Svome obećanju knezu Avgaru, koje ovome Gospod dade onda kada mu posla ubrus sa likom Svojim. Celivanjem toga ubrusa Avgar bi isceljen od gube, no ne sasvim. Malo gube beše mu ostalo još na licu. Кada se sveti Tadej javi Avgaru, ovaj ga primi sa velikom radošću. Apostol Hristov pouči ga veri istinitoj i potom krsti. Кada kršteni Avgar izlažaše iz vode, spade i ostatak gube s njega, i bi zdrav potpunice. Proslavivši Boga, knez Avgar hoćaše da i njegov narod pozna Boga istinoga i da Ga proslavi. I sazva knez sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja, da čuju propoved o Hristu. Čuvši reči apostolske i videvši čudesno isceljenog kneza svoga, ljudi odbaciše idole i nečisto življenje, primiše veru Hristovu, i krstiše se. I tako se grad Edesa prosveti verom Hristovom. Кnez Avgar iznese mnogo zlata i ponudi apostolu, no Tadej mu reče: „Кad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?” I propovedaše sveti Tadej Jevanđelje po Siriji i Finikiji. Upokojio se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom.