Subota uoči Duhova – Pred veliki praznik Duhova, uznosi se molitva za sve umrle u svim vremenima, „od veka“, jer se sutrašnje slavljenje silaska Duha Svetoga odnosi i na žive i na upokojene, kako se i pominje u večernjim molitvama, koje se čitaju na kraju liturgije i slušaju klečeći. Nije poznato od kada potiče ovo pominjanje umrlih na današnji dan. U najstarijim pravilima nema spomena o tome, ali se ove zadušnice pominju već od 12. veka. Navodi se da se odlazi na grobove bliskih, da bi se zapalile sveće i grobovi okadili tamjanom. Кod našeg naroda su ove zadušnice, nazvane letnjima, uvek bile važne i držale su se širom srpstva. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Crkva i vernici se prisećaju umrlih, prizivaju se u spomen njihova dobra dela i čvrsta vera, a uznosi se molitva da im Gospod bude milostiv zbog greha, koje su svesno i nesvesno učinili, za vreme ovozemaljskog života. U manastirima se monasi, bez tuge, danas prisećaju svih svojih znanih i neznanih prethodnika. Osim za pokojne, molitve koje uznosimo za njih čine dobro i nama – osećamo vezu sveta živih i mrtvih, njihovo jedinstvo u Gospodu. Zato se zadušnicama u našem narodu uvek pridavao naročit značaj. Rusi današnje zadušnice zovu «Troickaja roditeljskaja subota «. Po blagoslovu patrijarha Кirila, ona je obeležena pre nedelju dana, prošle subote, pošto je danas i praznik svetog Nikolaja Čudotvorca, kojim se spominje prenos njegovih moštiju iz Male Azije u Bari (Italija) 1087. godine.