Mesne poklade, se održavaju u Mesopusnu nedelju. To je zadnji dan kada se jede meso, jer već sutradan, meso se više ne koristi u ishrani, nego samo beli mrs.

Mesne poklade se u Popovom polju nazivaju i Male poklade i kad one prođu Popovčani zaposte i tada se ne jede meso do Vaskrsa. U Hercegovini se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi po guvnima i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći. Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju.

U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč; zbija razne šale po selu ili odlaze na neka poznata mesta u okolini gde se zabavljaju. Raznorazne igre pod maskama tzv. „mačkare“ izvodile su se u okolini Bileća i Gacka. Maskirana mladež u Popovom polju ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija ćar; razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.

MESOPUSNA NEDELJA (grč: Κυριακή των Απόκρεω); Pretposlednja pripremna sedmica pred Vaskršnji post, u toku koje je dozvoljena upotreba mesa. Završava se Mesnim pokladama. Iza ove sedmice dolazi Siropusna nedelja, u kojoj upotreba mesa nije dozvoljena, iako pravi post još nije počeo.

U Mesopusnoj nedelji, Crkva se seća Strašnog Suda i toga dana se u hramovima čita Hristovo kazivanje o Poslednjem Sudu (Mt 25,31-46). Spasenje Hrišćana zavisiće od njihovih dela, pored molitvenog i isposničkog života. Ova nedelja se sa pomenutom uspomenom slavila još u VI veku, o čemu nam svedoči kondak koji je napisao Sv. Roman Melod. Кanon Mesopusne nedelje napisao je Sv. Teodor Studit, u VIII veku.

Ova sedmica se naziva i Zadušna nedelja, jer su u subotu te sedmice uvek februarske zadušnice. Na Кosovu je još zovu i Osovita nedelja. U timočkim selima se naziva Uršna nedelja, kod Crnogoraca se naziva Debela nedelja i Redovna nedelja. U centralnoj Srbiji se naziva Šarena nedelja.

U ovu nedelju se ne prave svadbe, veridbe, kumstva, pobratimstva, ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam, ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće. U sremu se u tu nedelju kolju svinje i priređuju gozbe, jer je to vreme pred Mesne poklade.