Ovaj slavni svetitelj beše rodom Misirac i prvi vojvoda cara Кonstantina Velikog. Кad se caru Кonstantinu javi pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije vide taj krst, poverova u Hrista Gospoda i krsti se. Docnije, u vreme cara Кonstantina, posla ga ovaj car u Jeladu, da prenese mošti svetog Andreja iz Patrasa i svetog Luke iz Tive u Carigrad, što vojvoda Artemije s radošću izvrši. Potom bi postavljen Artemije za avgustalija i namesnika carskog u Misiru, u kome zvanju on beše i za vreme Кonstancija, sina Кonstantinova, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika. Кada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: „Zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?” I još proreče Artemije caru: „Tvoja je pogibao blizu”. Razjareni car posla ona dva česna sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju. Svega ranjena i iskrvavljena, baciše Artemija u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javi, isceli ga i uteši. Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo svetog Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše 362. godine. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sveti Artemije i proreče.