Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu usled epidemije koronavirusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Mali je rekao da je reč o sveobuhvatnim merama na kojima se radilo prethodnih desetak dana i da je njihov glavni cilj očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena ovom krizom izazvanom epidemijom koronavirusa.

Ministar je rekao da su te mere bile moguće jer je Srbija ekonomski jaka i finansijski stabilna, zahvaljujući reformama koje su sprovođene proteklih godina.

Upravo zbog toga, kako je naglasio, država je preuzela na sebe teret ove krize.

Paket ekonomskih mera države podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara, što je kako je naveo Mali polovina našeg godišnjeg budžeta i 11 odsto našeg BDP-a.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Međutim, na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom varednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.

Prema rečima Malog paket mera pažljivo je pripremljen i sagledane su sve moguće posledice ove krize po našu ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja.

On je saopštio da će svi punoletni građani Srbije dobiti direktnu pomoć od 100 evra, za šta će biti izdvojeno oko 70 milijardi dinara iz budžeta, ocenivši da je to veliki znak podrške i želje da se unese doza optimizma.

To je dobro za povećanje potrošnje, likvidnosti, ali je i način na koji kao država želimo da podržimo sve građane da zajedno prođemo kroz sve ovo, rekao je ministar.

Mali se izrazio zahvalnost Narodnoj banci Srbije i guvernerki Jorgovanki Tabaković na tome što je izašla sa merama uvođenja moratorijuma na kredite i lizing, kao i na tome što je smanjila referentnu kamatnu stopu.

Ono što je velika razlika u odnosu na veliki broj zemalja je to što Srbija ovu krizu čeka ekonomski nikada jača i bori se nikada snažnija, istakao je Mali.

Ministar je napomenuo da je danas Zavod za statistiku izašao sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, dodavši da nema mnogo zemalja na svetu koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije.

Mali je najavio da će Vlada Srbije u narednih 10 dana usvojiti uredbu, odnosno pravni okvir koji će omogućiti sprovođenje ekonomskih mera za podizanje srpske privrede.

On je objasnio da će najavljeni program biti finansiran na tri načina: iz rezervi budžeta kojih ima dovoljno, iz budžetskih aproprijacija, kao i na tržištu domaćeg i međunarodnog kapitala.

Vlada ostaje dosledna tome da u javnom sektoru nema smanjenja plata, niti otpuštanja, niti smanjenja penzija, jer ima dovoljno novca u budžetu, naveo je on, dodavši da će se Vlada truditi da poštuje sve obaveze koje ima prema privatnom sektoru.

Prema njegovim rečima, posebna grupa u Vladi bavi se korporativnim obveznicima za velika preduzeća koja mogu da računaju na taj vid podrške kako bi obezbedila ne samo likvidnost već i novi kapital.

Mali je najavio da se razmišlja i da se pomogne posebno najugroženijim sektorima kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, povrtarstvo i drugi.

Idemo sa masivnom podrškom likvidnosti za ceo naš sistem, privatni sektor prevashodno, za šta izdvajamo 2,2 milijarde evra. 200 miliona evra plasiraćemo kroz fond za razvoj za subvencionisane, jefitne kredite, uz jedan odsto kamate za preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge, rekao je on.

Takođe, Mali je istakao da se ide i sa garantnom šemom koja se dogovara sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra.

Postojaće krediti iza kojih stoji država, odnosno krediti u kojima banke nemaju veliki rizik, što je važno jer će preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća taj novac i dobiti za obrtna sredstva, za likvidnost, istakao je on.

Ministar je najavio da će država preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima isplatiti tri minimalne zarade kako bi lakše prevazišli krizu koju je izazvao virus.

On je naglasio da je to jedna od mera države, dodajući da će svakom zaposlenom u tim preduzećima država uplatiti direktno na račun nešto više od 90.000 dinara, odnosno 750 evra.

Prema njegovim rečima, osim te mere, država predlaže i podršku u iznosu od 50 odsto minimalne zarade za zaposlene u velikim preduzećima, koji su dobili rešenje o prekidu rada, zbog toga što po Zakonu o radu kada se dobije u velikim preduzećima rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci.

Prema njegovim rečima, u grupi mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika radi 900. 000 ljudi.

Ministar finansija je izjavio da je u okviru poreske politike država kao podršku privredi donela tri mere, a koje znače da će na sebe preuzeti trošak preduzeća u iznosu od 1,3 milijardi evra.

Mali je naveo da su te mere: odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose za sva privatna preduzeća u preriodu trajanja vanrednog stanja, a najmanje za period od tri meseca, odlaganje plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal 2020. i oslobađanje plaćanja od PDV-a za sve one koji doniraju i bave se donacijama.

Ukupna vrednost ovih mera je 161 milijarda dinara, odnosno oko 1,3 milijardi evra. Ovo je najvažniji i najveći zahtev skoro svih privrednih subjekata u Srbiji, ukazao je Mali.

Кako je objasnio, država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade i time ohrabruje preduzeća da zadrže punu zaposlenost i da ne otpuštaju radnike.

Svim privatnim preduzećima dajemo mogućnost da ove obaveze isplate u 24 jednake mesečne rate, ali ne pre januara 2021. godine. Pokazujemo snagu time što 1,3 milijarde evra obaveze koje bi imala privredna društva preuzimamo na sebe, zaključio je Mali.