Zašto mediji uopšte postoje? Saznajte u ovom tekstu nešto više o namerama koje stoje iza stvaranja većine medijskih poruka.

Medijski producenti (to su oni koji stvaraju medijske sadržaje), bilo profitni, bilo neprofitni, imaju jednu ozbiljnu nameru kada stvaraju svoje medijske poruke: oni žele da vam nešto prodaju. Iako prodaja, možda, nije u vidu koji obično očekujemo, nekakva prodaja uvek postoji.

Izjava „mediji žele da vam nešto prodaju“, u stvari, znači da mediji žele da vas ubede u nešto. Žele da vas ubede da kupite jednu od dve stvari: proizvode i usluge ili ideologije.

Jednostavni primer medija koji žele da vam prodaju proizvod ili uslugu jeste klasična reklama. Kompanije imaju svoje proizvode i usluge za koje žele da ih kupite. Zato će napraviti reklame da vas privuku kako bi kupovali baš njihove proizvode i usluge. Krajnji rezultat je da ćete vi, potrošač, izdvojiti novac u zamenu za njihovu robu.

Primer medija koji žele da vam proda ideologiju je politička reklama, kakvu srećemo tokom predizbornih kampanja. Iako, u ovom slučaju, novac nikada neće promeniti džepove, politička reklama pokušava da vas ubedi (od strane oglašivača) u neki stav po određenom pitanju. Krajnji rezultat je da ćete se vi, glasač, pridružiti određenom političaru ili načinu za rešenje nekog problema i tako postati baza koja ga podržava.

Iako su ovo ekstremni primeri, većina primera pokušaja prodaje su mnogo suptilniji. Takvi (blaže intonirani) primeri možda neće pokušati da vam nešto prodaju direktno, već posredno, kroz logičku progresiju. Vrlo često reklamiranje može biti prikriveno. Primer bi bila putopisna emisija u kojoj putnik tokom svog putovanja koristi npr. hranu određenog proizvođača. Takav vid oglašavanja je, po zakonu, dužan da bude obeležen i istaknut. Videli ste već na TV-u one natpise: PR ili „ovaj program sadrži plasiranje proizvoda“. Međutim, dosta često sve prođe i bez toga.

Uzmimo za primer uobičajeni televizijski program. Sapunske opere su savršeni primeri kako televizijske emisije pomažu u prodaji proizvoda i usluga. Sve televizijske emisije (odnosno, njihovi producenti i emiteri) znaju da imaju određeni segment gledalaca koji ih redovno gledaju. Takvi gledaoci su ciljno tržište emisije. Oni su publika kojoj se obraća oglašavanje i reklamiranje.

Za sapunice, ciljno tržište su žene između 18 i 50 godina koje tokom dana ostaju kod kuće. U stvari, većina emisija emitovanih na televiziji tokom dana je usmerena na ovaj segment populacije koja prilično redovno prati TV program.

Oglašivači znaju ko gleda njihove emisije, pa kreiraju prilagođene oglase za proizvode za koje znaju da bi ti ljudi želeli da kupe. Koji su to oglasi koje ćete verovatno videti tokom sapunice? Oglasi za kućne potrepštine kao što su sredstva za čišćenje (deterdžent, krpe, sredstva za higijenu), hrana za čitavu porodicu (hrana jednostavna za pripremu obroka, dečje žitarice), kozmetički proizvodi (šminka, šampon) i banke (krediti za one koji žele da relativno brzo dođu do novca koji rešava neke hitne troškove).

Iako oglašivači možda previše dobro poznaju svoje ciljno tržište, takvo intenzivno profilisanje dovodi do generalizacije publike i stereotipizacije. Sapunice su samo jedan primer toga kako mediji pokušavaju nešto da prodaju svojoj publici.

Slično profilisanje i pokušaji prodaje se mogu naći i u drugim medijima. U časopisima, na radio stanicama, u novinama, u filmovima, pa čak i u muzici. Svi oni ciljaju prema određenom delu stanovništva i prodaju proizvode za koje znaju da će ti ljudi (pripadnici tog profila) želeti da kupe. U stvari, lako možete saznati na koga se određena medijska poruka odnosi tako što ćete gledati oglase i shvatiti kome su oglasi namenjeni.

Znajući da proizvođači medija aktivno pokušavaju da vam nešto prodaju, bolje ćete moći da shvatite kako taj određeni izvor medija utiče na vas i ostale ljude oko vas. Mediji vas okružuju i „bombarduju“ najrazličitijim sadržajima. Na vama je da ih upoznate i bolje razumete.