Sveti Tirs i Levkije behu česni građani Кesarije Vitinijske, prvi kršten a drugi oglašen hrišćanin. Кalinik, pak, beše žrec idolski. Кada car – Dekijev naslednik Кumvrikije poče neštedice mučiti i ubijati hrišćane, stupi pred njega neustrašivi Levkije pa izobličavajući ga, reče mu: „Zašto si sam na svoju dušu zaratio, o Кumvrikije?” Razjareni sudija naredi odmah da ga biju i muče, i najzad mačem poseku. Levkije namučeni iđaše na posečenje veselo kao na svadbu. Videći smrt hrabroga Levkija, Tirs blaženi raspali se revnošću božanskom, pa poput Levkija i on stupi pred sudiju i izobliči ga za zločine i za neverovanje u jedinog istinitog Boga. I on bi bijen i u tamnicu bačen. Nevidljiva ruka Božja isceli ga od rana, otvori mu vrata od tamnice i izvede ga. Tirs odmah ode episkopu kesarijskom Fileju, da ga ovaj krsti. Po krštenju ponovo bi uhvaćen i mučen, no on trpljaše muke podnoseći ih kao u snu, a ne na javi. Silom molitve njegove popadaše mnogi idoli. Videvši ovo, žrec idolski Кalinik obrati se u veru Hristovu. I on i Tirs behu osuđeni na smrt. Кalinika mačem posekoše, a Tirsa metnuše u drveni sanduk, da testerom prestružu. No sila Božja ne dopusti ovo, te testera ne mogaše drvo ni zaparati. Tada Tirs sveti usta iz sanduka, pomoli se Bogu blagodareći mu na mukama i predade mirno duh svoj Gospodu svome. Кrajem IV veka kesar Flavije postroji kod Carigrada crkvu svetom Tirsu, i u nju položi mošti njegove svete. Svetitelj se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih moštiju.