Letnje računanje vremena završiće se u nedelju, 29. oktobra u tri sata ujutru, pomeranjem za jedan čas unazad, odnosno sa tri, na dva sata.

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letno računanje vremena.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope i to zbog uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova „premešta“ na večernje.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.