Jedan od Sedamdesetorice. Učenik velikih apostola. Propovedao Jevanđelje u Atini, i bio episkop najpre u Atini posle svetog Publija, a potom u gradu Magneziji. Beše vrlo učen u svetskoj mudrosti i bogat blagodaću Duha Svetoga. Njagov životopisac kaže o Njamu: „Beše kao zvezda jutarnja po sredi oblaka” (Sirah 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a sveti apostol Кodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom. No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Кodrata svetoga, i najpre ga tukoše kamenjem, kao nekad Jevreji svetog Stefana, a potom ga vrgoše u tamnicu, i ne davahu mu nikako hleba sve dok ne ispusti dušu svoju svetu i ne preseli se u Carstvo Hrista Boga svoga. Sveti Кodrat napisao je odbranu Hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je podejstvovala na neznabožačkog cara, da je ovaj naredio, da se hrišćani ne gone bez naročitih krivica. Postradao je sveti Кodrat oko 130. godine. Pogreben je u Magneziji, gde je i postradao.