Dok država podiže starosnu granicu za odlazak u penziju, a statistika lokalnog tržišta rada pokazuje pozitivna kretanja, nezaposleni stariji od 50 godina ostaju na marginama društva, zarobljeni  u mestu,  noseći radno i životno iskustvo kao  teret. Za penziju  mladi, za poslodavce stari. Postoji li rešenje za njih?

Kada je pre četiri godine Milica T. (54) ostala bez posla i prijavila se na evidenciju NSZ ni slutila nije da je pred njom mukotrpan period potrage za poslom, obijanja pragova poslodavaca, javljanja na oglase i razočarenja.

– Za mene to nije bio smak sveta. Smatrala sam da svojim  stečenim iskustvom  mogu da dodjem do novog radnog mesta – počinje svoju ispovest  Milica, čija posvećenost  poslu,  odgovornost  i iskustvo  odjednom više nikome nisu bili važni.

Aplicirala je za mnoge poslove, padala u depresiju i dizala se, prijavljivala se na konkurse, ali u osnovi svih odgovora nalazilo se pitanje vezano za godinu rođenja.

– Umesto prednosti, moje radno iskustvo se pretvorilo u otežavajući faktor – revoltirana je ova Brusjanka,  koja  ne bira posao, u želji da penziju ne dočeka na evidenciji nezaposlenih.

Dugoročna nezaposlenost  osoba starijih od 50 godina predstavlja jedan od najkompleksnijih  socio-ekonomskih izazova,  ne samo bruske opštine već celog društva. Kada privremeni gubitak posla postane višegodišnji  onda to nije samo statistički podatak NSZ,  već ogroman problem, najpre pojedinca, potom  porodice, a onda  lokalne zajednice koja višestruko, bila toga svesna ili ne, trpi posledice.

Pitanje uzroka  ove pojave je kompleksno i nije nastalo preko noći. U Brusu je to počelo  gašenjem velikih privrednih subjekata kao što su  Fabrika uredjaja i delova, Brus, Fabrike trikotaža “Brusjanka“, IMK “14.oktobar“, Trgovinsko preduzeće “Kopaonik“, ZZ “Kopaoničanka“.

Nekadašnji  nosioci razvoja postali su rasadnici  dugoročno nezaposlenih, uglavnom starijih od 40 godina, koje lokalno tržište radne snage  nije moglo da prihvati. Zatvaranjem pomenutih preduzeća nije povećan samo broj nezaposlenih već je smanjena mogućnost  daljeg zapošljavanja.

Drugi, ne manje važan uzrok  je činjenica da se privreda Brusa u velikoj meri oslanja na sezonske poslove u poljoprivredi i turizmu, često na crno, bez plaćanja doprinosa, ali uz “dobre“ dnevnice,  što stvara privid rešenja problema i maskira potrebu za otvaranjem radnih mesta  i rada tokom cele godine.

– Sezonu počinjemo  berbom maline. Zatim prelazimo  na kupinu. Iskoristimo  neki dan i za borovnicu na Kopaoniku. Dnevnice su dobre. Nije lako, ali snalazimo se nekako. Muž i ja idemo zajedno. To je sada sve utabana staza. Godinama beremo kod istih ljudi. Borovnice, što ne prodam odmah, stavim u hladnjak i prodajem tokom cele godine. Ako me zdravlje posluži, na jesen ću da pečem papriku, a muž ide na građevinu, tu ne pitaju za godine –  kaže Slađana R. koja je sa mužem gotovo u isto vreme  ostala bez posla.

Ona je bila u  tekstilnoj, a on u metalskoj industriji. Ukupno 60 godina radnog staža. Deca su se školovala. Dva studenta. Pokušavali su da nađu posao. Bilo je nekoliko prilika na kratko, ali ništa za stalno. Sezonski poslovi su im vratili nadu, ali ne i konačno i dugoročno rešenje problema.

– Jeste naporno, ali lepo se zaradi. Od stalnog posla smo odavno digli ruke – dodaje ona.

Milica i  Slađana  nisu  usamljeni primeri. Na evidenciji  Nacionalne službe za zapošljavanje je 1.367 nezaposlenih Brusjana I Brusjanki.   Slično regionalnom proseku, stariji od 50 godina  čine oko  43 odsto nezaposlenih, odnosno ima ih oko 550.

Osobe starije od 50 godina jako teško dolaze do stalnog posla u Brusu

Posebno brine podatak da je učešće žena starosti od 50 do 64 godine  u strukturi aktivne radne snage i nezaposlenih povećan, što se objašnjava postepenim pomeranjem granice za odlazak u penziju. Uprkos tome što se opšti trendovi nezaposlenosti  kreću nabolje, grupa 50 plus ostaje najranjivija na dugoročnu nezaposlenost, pa nije redak slučaj da i penziju dočekaju bez promene statusa.

Poslodavci  se uglavnom teško ili nikako ne odlučuju za starije, pravdajući odluku tehnološkim napretkom, informatičkom nepismenošću kandidata  ili nametnutim  zahtevima tržišta, tako da ljudi u punoj intelektualnoj i fizičkoj snazi, sa 20 ili 30 godina radnog staža i izgrađenom radnom etikom,  ostaju u zapećku, tretirani kao otpisana generacija.

– Na starije ne gledam sa omalovažavanjem i nipodaštavanjem, ali prosto su nam nametnuti neki standardi i tempo koji ne dozvoljava bilo kakvu sporost. Trebaju mi radnici koji mogu odmah da krenu sa radom. Nema se  vremena  za  prekvalifikacije i dokvalifikacije, pa čak i da imam vremena, potrebni su mi radnici za duge staze – kaže uspešan privrednik koji u svom pogonu upošljava 20 radnika.

No, tu nije kraj. Problem dugoročne nezaposlenosti  starijih od 50 godina, kao i mladih do 30, direktno pothranjuje druge  negativne trendove.

Brus se godinama nalazi u začaranom krugu depopulacije gde se, posle više pokušaja zapošljavanja, mladi bračni parovi sa porodicama,  kao i oni iznad 50 godina, ne videvši nikakvu perspektivu, odlučuju za odlazak u veće gradove gde svoj život počinju, bukvalno, od nule.

Lokalna zajednica ostaje bez najvažnijeg, ljudskog resursa, što pokreće domino efekat u svim strukturama života.  Nezaposlenost, gubitak radnih navika, višak slobodnog vremena, pad kupovne moći,  postaju pogodno tle za pojavu psihičkih problema i poroka koji, ako pažljivo pogledamo oko sebe,  ozbiljno uzimaju danak.

Stručnjaci sve ovo vide kao direktnu posledicu postepenog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju i naše nepripremljenosti da se sa tim suočimo na  adekvatan  način. Ne odstupajući od toga, a ipak  svesna posledica, država pokušava subvencijama da bar delimično izađe u susret najostljivijim grupama.

Konkursi  NSZ  za samozapošljavanje i zapošljavanje teže zapošljivih kategorija su u toku. Posle dvogodišnje pauze, pravdane nedostatkom sredstava u budžetu, po istom pitanju se oglasila i opština Brus  koja je sa NSZ filijalom Kruševac  potpisala Sporazum o realizaciji Lokalnog akcionog plana zapošljavanja. Predviđeno je da se iznosom od 5,3 miliona dinara subvencioniše samozapošljavanje za 14 lica, a preostalih 1,7 miliona  usmeri poslodavcima za zapošljavanje 4 lica iz kategorije teže zapošljivih. Od  7 miliona namenjenih sredstava, učešće opštine Brus je 2 miliona, a konkurs će biti otvoren 15. juna.

Skromna sredstva, skromno i rešenje.

Tekst i foto: N.M. M.

Izvor: KruševacPRESS