Možemo konstatovati da je popularnost društvenih mreža neosporna. One su osvojile našu pažnju i okupirale nam slobodno vreme. Broj njihovih korisnika se od 2010. godine konstantno povećava, a sasvim je izvesno da će se taj trend nastaviti i u budućnosti.
Mnoge sprovedene studije otkrile su da je više od polovine globalne populacije aktivno na društvenim mrežama. Preciznije, tokom 2022. godine približno 4,62 milijarde ljudi je koristilo neke od društvenih mreža. Rezultati tih studija pokazale su i koliko su korisnici dnevno provodili vremena na društvenim mrežama. Rezultat je krajnje zabrinjavajući – u proseku 2 sata i 27 minuta.
Za kratak vremenski period društvene mreže su prestale da budu samo „digitalni alat” koji nam olakšava povezivanje i ostajanje u kontaktu sa prijateljima i članovima porodice. One su postale toksične po mentalno zdravlje ljudi.
Prostor na društvenim mrežama u početku je trebao da posluži za upoznavanje, diskusije, razmenu informacija, edukaciju… Vremenom, postao je gladijatorska arena s jednim jedinim ciljem – zadovoljenja ega i napumpavanja lične narcisoidnosti. Negativnim efektima korišćenja društvenih mreža naročito su podložni mlađi korisnici (adolescenti), koji ih, u odnosu na ostale starosne kategorije korisnika, najčešće koriste i ujedno provode i najviše vremena na njima.
Istorija društvenih mreža
Najraniji oblici Interneta, poput CompuServe, razvijeni su 1960-ih. U to vreme su takođe razvijeni primitivni oblici e-pošte. Do 70-ih godina dvadesetog veka, tehnologija umrežavanja se poboljšala, a UseNet iz 1979. godine omogućio je korisnicima komunikaciju putem virtuelnog biltena.
Do 1980-ih kućni računari postaju sve češći, a društveni mediji sve sofisticiraniji. Internet relay chatovi, ili IRC, prvi put su korišćeni 1988. godine i nastavili su da budu popularni i tokom 1990-ih.
Prva prepoznatljiva društvena mreža, Six Degrees, kreirana je 1997. Omogućila je korisnicima da postave profil i sprijatelje se sa drugim korisnicima. Godine 1999. postali su popularni blogovi stvarajući senzaciju na društvenim mrežama koje su i dan danas popularne.
Nakon izuma bloga, društvene mreže počele su da se šire neverovatnom brzinom. Sajtovi poput MySpace -a i LinkedIn-a stekli su značaj početkom 2000-ih, a sajtovi poput Photobucket-a i Flickr-a olakšali su deljenje fotografija na mrežama. YouTube je stupio na snagu 2005. godine, stvarajući potpuno nov način da ljudi komuniciraju i dele sadržaj na daljinu.
Do 2006. godine i Facebook i Twitter postali su dostupni korisnicima širom sveta. Ove mreže su ostale jedne najpopularnijih društvenih mreža na Internetu. Drugi sajtovi poput Tumblr-a, Spotify-a, Foursquare-a i Pinterest-a počele su da se pojavljuju kako bi popunile određene niše društvenih mreža. Sada se događa i masovna upotreba društvene mreže Snapchat i TikTok zbog svojih filter funkcija i ekspanzije među mlađim generacijama.
Negativni efekti društvenih mreža
Iako se često ističe kako je korišćenje društvenih mreža besplatno, to nije u potpunosti tačno. Korisnici svojim „digitalnim otiskom” – ličnim podacima koje o sebi ostavljaju na mrežama i vremenom koje provode na njima, plaćaju svoje prisustvo na njima. Stoga je vlasnicima društvenih mreža u interesu da korisnici što više svog vremena provode na njima.
Svedoci smo stalne borbe Fejsbuka, Instagrama, Tvitera… za svaki dodatni sekund koji će korisnici provesti na ovim platformam. Međutim, upravo je prekomerna upotreba društvenih mreža usko povezana sa velikim brojem negativnih efekata na fizičko i mentalno zdravlje ljudi koji ih koriste.
Usamljenost, anksioznost, depresija, nisko samopoštovanje, poremećeni obrasci spavanja, smanjena fizička aktivnost, loše ocene ili manji radni učinak – samo su neke od negativnih posledica koje stvara prekomerna upotreba ili zavisnost od društvenih mreža.
Zavisnost od društvenih mreža je česta, ali i „vruća tema” u naučnim istraživanjima poslednjih godina. Iako prekomerna upotreba društvenih medija još uvek nije prepoznata kao klinički poremećaj, mnogi istraživači se slažu da društveni mediji kod nekih ljudi mogu izazvati zavisnost. Štaviše, rezultati pojedinih studija sugerišu da bi se klasifikacija zavisnosti od društvenih medija uskoro mogla dogoditi.
Pored dokaza koji ukazuju na to da neki pojedinci mogu razviti zavisnost od društvenih mreža koja nije različita od zavisnosti od alkohola ili droga (zavisnost od supstanci), ne manjka ni argumenata koji prekomernu upotrebu društvenih mreža svrstavaju u grupu zavisnosti od ponašanja (kockanje, zavisnost od video igrica, pornografije i dr.).
Budući da trenutno ne postoje klinički dijagnostički kriterijumi za zavisnost od društvenih medija, nemoguće je navesti njenu jedinstvenu i opšteprihvaćenu definiciju. Ipak, bilo da se radi o zavisnosti od supstanci ili od ponašanja, stručnjaci iz ove oblasti se slažu u jednom: najvažnija stvar koju treba imati na umu je „cena” svakog ponašanja pojedinca koje se nastavlja uprkos upornim negativnim posledicama po njegovo funkcionisanje.
Možemo konstatovati da zavisnost od društvenih mreža predstavlja upotrebu društvenih mreža koju pojedinac teško može kontrolisati i koja negativno utiče na njegovu sposobnost da funkcioniše u svakodnevnom životu. Dakle, zavisnost od društvenih mreža se odnosi na ponašanje koje karakteriše trošenje previše vremena i truda na društvene mreže, kao i preterana zabrinutost za aktivnosti koje se dešavaju na njima.
Godinama unazad u društvu vlada mišljenje da su ovi mediji namerno dizajnirani da stvaraju i održavaju zavisnost. Ono nije bez osnova. Društvene mreže jesu dizajnirane tako da svojim izgledom, sadržajem i mogućnostima koje nude, privlače i održavaju pažnju svojih korisnika. Njihov dizajn drži korisnike zarobljene u zamci koju stručnjaci nazivaju dopaminskom „petljom povratnih informacija”.
Kako da saznamo da li provodimo previše vremena na društvenim mrežama?
Naravno da u korišćenju interneta i društvenih mreža nema ništa loše, međutim veoma je važno ne smetnuti sa uma da ih treba koristiti umereno. Granica između redovnog korišćenja društvenih mreža i zavisnosti od njih postoji, ali je ona tanka i lako može da se pređe.
Bergenska skala zavisnosti od društvenih medija (BSMAS) predstavlja jedan od najčešće korišćenih instrumenata za procenu nivoa zavisnosti pojedinaca od društvenih medija. Razvijena je na osnovu Bergenske skale zavisnosti od Fejsbuka (BFAS). Reč je o kratkoj anketi koja je široko prihvaćena od strane psihološke zajednice i koja se često koristi u psihološkim istraživanjima. Jasna je i pojedinci mogu sami da je koriste.
Sastoji se od šest stavki koje procenjuju nivo preokupacije, povlačenja, tolerancije i negativnih posledica povezanih sa korišćenjem društvenih mreža pojedinca. Te stavke – tvrdnje su:
Provodite mnogo vremena razmišljajući o društvenim mrežama ili planirajući kako da ih koristite;
Osećate potrebu da sve više koristite društvene mreže;
Koristite društvene mreže da biste zaboravili na lične probleme;
Bezuspešno ste pokušali da smanjite upotrebu društvenih mreža;
Postajete nemirni ili uznemireni ako vam je zabranjeno korišćenje društvenih mreža;
Toliko koristite društvene mreže da je to imalo negativan uticaj na vaš posao/studije.
Ove stavke se mere u odnosu na 5 standardnih odgovora: „veoma retko”, „retko”, „ponekad”, „često”, „veoma često”. Ocene svake stavke se sabiraju kako bi se dobio konačan rezultat, koji se kreće u granicama od 6 do 30 bodova. Prema istraživačima, ukoliko najmanje 4 od 6 tvrdnji ocenite sa „često” i/ili „veoma često” to je definitivno pokazatelj zavisnosti.
Kako funkcionišu društvene mreže?
Bilo da su u pitanju tekstualne objave, fotografije ili kratki video zapisi, društvene mreže svojim korisnicima nude sadržaj veličine zalogaja što olakšava njegovo konzumiranje. Po pravilu, one automatski predlažu sličan sadržaj, a na mnogim društvenim mrežama slični video zapisi počinju automatski da se puštaju, smanjujući tako mogućnost korisniku da prekine svoje uživanje na njima.
Ovakav način isporuke i odabira sadržaja korisnicima nije slučajan. Dizajnerima društvenih mreža dobro je poznato da ostanak na platformi zavisi od količine sadržaja koji je korisnik već pogledao, njihove sličnosti i načina na koji ih je gledao, tj. da li je bio prekidan dok ih je gledao ili ne. Veća je verovatnoća da će korisnici ostati zaglavljeni na mreži ako gledaju mnogo sadržaja zaredom, ako gledaju više delova sličnog sadržaja i ako nisu prekidani dok ga gledaju.
Šta će korisnici videti i kojim redosledom, određuju algoritmi društvenih mreža. Budući da su oni ključni za njihov uspeh, društvene mreže ih obično smatraju poslovnom tajnom. Međutim, nije tajna da su oni razvijeni kako bi se olakšala manipulacija korisnicima stvaranjem lažnih percepcija i zavisnosti. Ljudi koji stoje iza Fejsbuka i Instagrama (isto važi i za većinu drugih društvenih mreža), ne samo da su dizajnirali svoje platforme tako da izazivaju zavisnost, već su ih i zadržali takvim, čak i usred sve većeg broja dokaza da prekomerna upotreba društvenih medija ima negativan uticaj na mentalno i fizičko blagostanje ljudi.
Deo dizajna koji takođe igra veliku ulogu u razvijanju zavisnosti od društvenih mreža su obaveštenja – notifikacije. Obaveštenja sama po sebi ne bi predstavljala problem, ali kreatori društvenih mreža su se pobrinuli da ona budu uparena sa pozitivnim informacijama o: novim lajkovima, komentarima, praćenjima…
Kreirana na taj način, obaveštenja koja aplikacije društvenih mreža šalju svojim korisnicima snažno utiču na njihov mozak i mogu stvoriti stimulativne efekte, baš kako to čine droga ili kocka. Zbog toga, po prispeću obaveštenja najveći broj korisnika odmah proverava šta se to „novo i važno” desilo na društvenim mrežama.
Uprkos tome što im je dobro poznato da su društvene mreže dizajnirane da se „zakače” na njihov mozak i da provođenje previše vremena na mrežama može uzrokovati niz problema u njihovim životima, korisnici im se iznova i iznova vraćaju. Jedan od razloga zašto se to dešava krije se u okruženju.
Društvena sredina predstavlja jedan od faktora zavisnosti od društvenih mreža, jer je danas komunikacija putem interneta postala „obavezna”. Digitalno doba je dovelo do velikih i značajnih promena u načinu uspostavljanja i održavanja socijalnih interakcija, kao i vrednovanja sopstvene ličnosti. Ove promene su posebno uticale na omladinu. Današnji tinejdžeri su prve generacije koje nisu iskusile život pre interneta.
Ljudi vole i rado koriste društvene mreže, jer im one omogućavaju da na lak način zadovolje dve osnovne društvene potrebe: potrebu za pripadanjem i samopredstavljanjem. Kao moćno sredstvo komunikacije, one su omogućile ljudima da im praktično ceo digitalni svet bude na dohvat ruke.
Društvene mreže pružaju mogućnost svojim korisnicima da lako pronađu, a zatim i da se druže sa osobama sličnog mišljenja. Dajući im osećaj kolektivne moći, kroz formiranje grupa korisnika oko određene zajedničke teme, one su osnažile pojedince da dele svoje stavove i učinile da se njihov glas čuje. Takođe, one svojim korisnicima pružaju jedinstvenu mogućnost kontrole kako sebe predstavljaju drugima.
Društvene mreže dozvoljavaju korisnicima da se predstave drugima baš onako kako oni žele. Za razliku od komunikacije licem u lice, komunikacija preko društvenih mreža korisnicima ostavlja veliki prostor za samoprezentaciju, tj. upravljanje utiskom. Uzmimo za primer Instagram. Na ovu društvenu mrežu nećemo postaviti bilo koju svoju fotografiju, već ćemo odabrati onu na kojoj smo „baš dobro ispali”.
Najveći broj korisnika društvenih mreža se upravo tako ponaša. U želji da se drugima predstave u najboljem svetlu i kako bi dobili što više „lajkova”, korisnici veoma često manipulišu svojim objavama na mrežama. Zarad popularnosti na društvenim mrežama pojedini korisnici čak i podržavaju nešto u šta, u stvaranom životu, ne veruju.
Razlog zašto se ljudi tako ponašaju nalazi se u njihovom mozgu. Ljudski mozak voli dopamin. On podiže naše raspoloženje, motivaciju, pa čak i pažnju. Društvene mreže podstiču oslobađanje neurotransmitera dopamina. Pozitivni komentari i „lajkovi” na naše objave na društvenim mrežama predstavljaju stimulans, a oslobađanje dopamina reakciju na njih – i to snažnu reakciju.
Nalet dopamina u mozak do kojeg dovedu društvene mreže je, kako su to istraživanja pokazala, na visokom nivou – sličnom onome koji ljudi osećaju kada se kockaju ili koriste drogu. On kod ljudi stvara osećaj važnosti i zadovoljstva, a istraživači sa Harvarda su otkrili da se oslobađanje dopamina može posmatrati i kao društvena nagrada. Međutim, pozitivna osećanja koja se doživljavaju tokom korišćenja društvenih mreža su samo privremena. Kada dopamina nestane, ljudi se vraćaju društvenim mrežama „po još”.
Adolescenti i društvene mreže
Za relativno mali trud, društvene mreže korisnicima pružaju veliku količinu trenutnih nagrada u vidu pažnje, prihvatanja i odobravanja od strane drugih korisnika. I mada u početku njihova upotreba izgleda bezopasno, ona vremenom može postati problematična, naročito ako se na društvene mreže gleda kao na važne mehanizme za ublažavanje stresa, depresije ili usamljenosti.
Kategorija korisnika, koja je posebno u opasnosti da postane zavisna od njih i trpi posledice zbog toga, jesu adolescenti – deca i tinejdžeri. Neke studije otkrile su da tinejdžeri koji koriste društvene mreže više od tri sata dnevno mogu biti izloženi povećanom riziku od problema sa mentalnim zdravljem.
Adolescencija se definiše kao prelazni period između detinjstva i odraslog doba. Mada postoje razlike među kulturama, ona približno traje od desete do dvadeset i druge godine. U ovoj razvojnoj fazi smanjuje se uticaj roditelja, a vršnjaci postaju najvažnija referentna grupa. Biti prihvaćen ili odbačen od strane vršnjaka je u ovom dobu veoma važno i osetljivo pitanje.
U životima današnje omladine, internet i društveni mediji igraju izuzetno važnu ulogu. Tri aspekta medijske izloženosti adolescenata koja imaju posebnu važnost su:
– društveno prihvatanje ili odbacivanje,
– uticaj vršnjaka na sliku o sebi i samopercepciju,
– uloga emocija pri korišćenju medija.
Isto kao i u stvarnom životu, deca i tinejdžeri su veoma osetljivi na prihvatanje ili odbijanje na društvenim mrežama. Prihvatanje na mrežama se potvrđuje lajkovima, pozitivnim komentarima, rastom broja virtuelnih prijatelja. Pozitivan osećaj društvenog prihvatanja predstavlja snažno pojačanje u korišćenju društvenih mreža.
S druge strane, odbacivanje putem društvenih mreža od strane vršnjaka, negativni komentari na račun fizičkog izgleda, materijalnog statusa i slično, osim što može izazvati bes, kao emocionalni odgovor na medijski sadržaj, može rezultovati i daleko težim posledicama kao što su depresija, anksioznost, nedostatak sna, pa čak i samopovređivanje.
Prekomerna upotreba društvenih mreža, takmičenje za pažnju i lajkove mnogo je problematičnija kod dece i tinejdžera jer se njihov mozak i društvene veštine još uvek razvijaju. Prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, „Preterana upotreba društvenih medija zapravo može da preokrene mozak malog deteta ili tinejdžera da stalno traži trenutno zadovoljstvo, što dovodi do opsesivnog, kompulzivnog i zavisničkog ponašanja”.
Podatak da tinejdžeri koji provode između 5 i 7 sati dnevno u virtuelnom okruženju imaju dvostruko veće šanse da pate od simptoma depresije u poređenju sa njihovim vršnjacima koji koriste svoje pametne telefone samo jedan sat dnevno. Ovo pokazuje da posledice pristupačnosti internetu, društvenim mrežama i mobilnoj tehnologiji mogu biti ozbiljnije, nego što se očekivalo.
Spisak negativnih posledica prekomerne upotrebe društvenih mreža nije zanemarljiv. Neke od njih su:
– anksioznost,
– depresija,
– strah od propuštanja,
– nisko samopoštovanje,
– osećaj izolacije i usamljenosti,
– izloženost maltretiranju putem interneta,
– poremećaj normalnog sna i navika u ishrani,
– smanjena fizička aktivnost,
– ignorisanje „stvarnog sveta”,
– loš učinak na poslu ili u školi,
– razvijanje iskrivljenog osećaja za stvarnost,
– doživljavanje simptoma povlačenja kada osoba nije na društvenim mrežama.
