Bitan i nezaobilazan segment u procesu očuvanja životne sredine u svim razvijenim evropskim zemljama je svakako edukacija celokupnog stanovništva. Na našu žalost, Srbija se još uvek ne može pohvaliti da njeni građani imaju dovoljno razvijenu i probuđenu svest o ekologiji i značaju zaštite životne sredine. Međutim, mora se konstatovati da je u zadnjih petnaestak godina vidan napredak u smislu povećanog nivoa aktivnosti na polju sveobuhvatnog ekološkog edukovanja.
Usled brojnih problema, pre svega ekonomskih, kao i svih drugih, sa kojima se građani Srbije susreću zadnjih tridesetak godina, mnoge stvari su nam bile daleko bitnije od ekologije i same brige o prirodi. Često smo svedoci kakose iz automobila koji je u pokretu neposredno ispred nas izbacuje plastična kesa, PVC boca, prazna kutija cigareta… Redovno možemo da primetimo ogromne količine komunalnog otpada otpada u šumskim pojasevima, u priobalju reka i jezera, a divlje deponije su i dalje prisutne u našoj okolini.
Divlja deponija na potezu Kruševac – Trstenik
Opšta saglasnost stručnjaka iz oblasti ekologije je da nema bitnog pomaka u očuvanju životne sredine ukoliko ne postoje sledeća tri elementa:
1. Svest o postojanju problema i njegova priroda,
2. Potreba i odluka da se taj problem reši i
3. Način kako će se pomenuti problem rešiti.
Za sva tri gore navedena elementa potrebna je, pre svega, razvijena svest kod građana koja se stiče kroz znanje i razumevanje. Iz ovoga proizilazi da je edukacija od presudnog značaja.
Edukacija građana treba da se sprovodi na nekoliko nivoa:
1. Redovno školovanje,
2. Alternativna edukacija,
3. Putem sredstva javnog informisanja,
4. Kroz promotivne kampanje
U Srbiji su sva četri pomenuta nivoa nedovoljno razvijena. Ipak, postoje vidljivi pomaci u odnosu na period od pre tridesetak godina. Ali tada nije bilo skoro ničega pa je bilo kakav pomak od ništa, zapravo nešto.
U zadnjih par godina značajno je pojačana edukacija u osnovnim školama ali to je još uvek nedovoljno. U srednjim školama gotovo da nema ništa (izuzetak su otvorena odeljenja koja školuju ekološke tehničare). Otvoreno je nekoliko studijskih programa na fakultetima koji se bave ovom problematikom, ali i pored svega to nije dovoljno.
Alternativna edukacija sprovodi se kroz različite ad-hoc projekte NVO, aktivnostima lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva. Može se reći da se mediji konstantno bave ovom problematikom. Postoje specijalizovane emisije koje se bave ekologijom na kanalima sa nacionalnom frekvencijom kao i emisije koje se emituju i na lokalnim medijima. Međutim, ti sadržaji uglavnom imaju kritički pristup prema određenim negativnim pojavama, dok je onaj edukativni deo sveden na minimum.
Foto: Facebook – Sasvim prirodno
Edukacija najmlađih
Opšte je mišljenje da će se u perspektivi najbolji rezultati postići prvenstveno edukacijom naših najmlađih sugrađana kod kojih će biti razvijena svest o značaju i očuvanju životne sredine.
U tom smislu rađeno je više anketa i istraživanja u Republici Srbiji, a mi vam ovom prilikom prenosimo jedan od interesantnijih zaključaka koji se odnose na ovu problematiku, a koje je sproveo Univerzitet EDUCONS.
“Edukacija iz oblasti zaštite životne sredine, kao važan element opšteg obrazovanja i kulture mlade generacije, mora se svakodnevno razvijati u porodici, a naročito kroz sistem obrazovanja.
U cilju unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada iz oblasti zaštite životne sredine u predškolskim ustanovama vaspitači su ukazali na potrebu vlastite edukacije tokom studija, a kasnije i na potrebu permanentog stručnog usavršavanja putem seminara ili saradnje sa društvima za zaštitu životne sredine. Takođe je značajno angažovanje stručnog lica iz ove oblasti, koji bi vaspitačima pružao stručnu podršku u realizaciji aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.
Osavremenjavanje radnih prostora i instrumenata za rad bi u značajnoj meri olakšalo vaspitno-obrazovni rad.
Neophodno je i organizovanje češćih poseta prirodi, botaničkoj bašti, prirodnjačkom muzeju, nacionalnim parkovima, zaštićenim prirodnim dobrima, organizovanje škole u prirodi itd. U predškolskim ustanovama je od krucijalnog značaja osmišljavanje i uvođenje planova i programa iz oblasti zaštite životne sredine koji bi bili prilagođeni uzrastu predškolske dece i na adekvatan način podstakli razvoj svesti kod dece o značaju očuvanja životne okoline.
Na nacionalnom nivou se predlažu kratkoročne i srednjoročne mere u obrazovanju i razvijanju javne svesti iz oblasti zaštite životne sredine .
U kratkoročnom periodu posebno treba raditi na:
• integraciji obrazovanja o životnoj sredini u sve nivoe obrazovno-vaspitnog sistema
• pružanju podrške obrazovno-vaspitnim institucijama radi promovisanja zaštite životne sredine i uključivanju održivosti u njihovo svakodnevno funkcionisanje (energetska efikasnost, ušteda vode, itd)
• unapređivanju profesionalnog obrazovanja o životnoj sredini (edukacijom donosilaca odluka i zaposlenih).
Reforme obrazovanja i razvijanja javne svesti u srednjoročnom periodu treba da budu usmerene na:
• veće uključivanje sadržaja iz oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja u nastavni program vaspitno-obrazovnog procesa, obuku nastavnika, dalji razvoj nastavnih metoda i didaktičkih sredstava
• proširivanje i unapređivanje profesionalnog obrazovanja u oblasti životne sredine u funkciji održivog razvoja radi pripreme stručnjaka za integralno upravljanje životnom sredinom u skladu sa principima održivog razvoja
• intenzivan rad na podizanju svesti i razvijanju ekološke kulture svih kategorija stanovništva, uključujući rad sa najmlađima.”
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.