"U susret poglavlju 27. - Ekološki problemi opštine Trstenik" ekologija2
Poglavlje 27 – Životna sredina

Na Vidovdan (28. juna) 2013. godine Evropski savet je doneo odluku o početku pristupnih pregovora sa Republikom Srbijom. Zvanično, pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) otvoreni su 21. januara 2014. godine na prvoj Međuvladinoj konferenciji na kojoj su pregovaračke strane saopštile svoje uvodne izjave. Srbije je istakla svoju nameru da postane članica i korake koje planira da u tom smislu preduzme, a Unija definisala uslove pod kojima je spremna da o svojem proširenju pregovara.

savet

Brisel, 28.6.2013.

U formalnom smislu predmet ovih pregovora je zaključenje Ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji (EU). U sadržinskom smislu pregovori između Republike Srbije, EU i njenih država članica treba da definišu kada će i pod kojim uslovima Republika Srbija postati punopravna članica Evropske Unije. Kriterijumi članstva su sadržani u tzv. pravnim tekovinama Unije (fr. acquis) koji predstavljaju zbir načela i vrednosti na kojima je EU zasnovana i politika i propisa koje Unija u skladu sa svojim nadležnostima usvaja i (u saradnji sa članicama) primenjuje i sprovodi.

Preuzimanje obaveza iz članstva podrazumeva prenošenje svih pravila EU (tzv. tekovina, prevod fr. reči acquis) i kapacitet za njihovo sprovođenje i primenu. Ta pravila su podeljena u 35 politika, odnosno pregovaračkih poglavlja. Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene), prema tome, spada u jedno od 35 pregovaračkih oblasti u okviru kojih Unija prati napredovanje Srbije u ispunjavanju trećeg kriterijuma iz Kopenhagena (preuzimanje obaveza iz članstva). Međutim, nisu sva pregovaračka poglavlja jednako zahtevna. U Poglavlju 27 zastupljeno je približno jedna trećina svih tekovina EU.

Iskustva posledenjih talasa proširenja pokazuje da je pregovarački proces u Poglavlju 27 najizazovniji zbog značajnog zaostatka u pogledu standarda zaštite životne sredine u odnosu na EU. Prema oceni EU iznetoj na otvaranju pregovora Republika Srbija je sposobna da preuzme obaveze iz članstva u srednjem roku za većinu pravnih tekovina. Kada govorimo o Poglavlju 27 procena Evropske komisije je da će Srbiji biti neophodna značajna finansijska ulaganja i dodatni napor za jačanje administrativnih kapaciteta kako bi određena pitanja bila rešena u srednjem roku. Međutim, kako se navodi „potpuna usaglašenost sa pravnim tekovinama EU moguća je tek dugoročno i zahteva povećani nivo investicija”.

Predmet pregovora u Poglavlju 27

Materiju pregovora u Poglavlju 27 čini pravo životne sredine EU. To pravo je sadržano u osnivačkim ugovorima koji definišu nadležnost Unije i načela kojim se rukovodi njena politika, aktima (direktive, uredbe i odluke) usvojenim od strane njenih institucija EU, presudama Suda pravde EU i međunarodnim ugovorima u kojima je Unija strana ugovornica i koji obavezuju države članice. Pristupanje međunarodnoj organizaciji, bile to Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, ili EU implicira prihvanje vrednosti i pravila članstva koja obavezuju sve njene članice, saglasnost tela organizacije i/ili samih članica. Otuda i sama sadržina pravila Unije u oblasti životne sredine nisu predmet pregovora. Srbija, prema tome, mora da prihvati prava i obaveze sadržana u propisima Unije zajedno sa njenim institucionalnim poretkom onako kako ona glase na dan pristupanja. Drugim rečima, Srbija mora da u poptpunosti usaglasi svoje zakonodavstvo sa tekovinama Unije.

ugovor

 

Uloga lokalne samouprave…

U predstojećem periodu lokalne samouprave u Srbiji poneće ogroman deo tereta u usaglašavanju sa standarima Evropske unije koji se odnose na oblasti zaštite životne sredine, koja je obuhvaćena poglavljem 27 u pregovorima sa EU. Za ovaj obiman posao lokalne samouprave u Srbiji nisu spremne i moraće da ulože još dosta truda, novca, vremena i energije. Takođe, na tom putu će im biti potrebna značajna pomoć kako države tako i civilnog sektora.

Generalno posmatrano lokalne samouprave imaju vrlo skromne kapacitete u smislu sprovođenja tih projekata. Treba istaći da postoje drugi problemi, a to su manjak planskih dokumenata na lokalnom nivou, pitanje koliko se oni ažuriraju i na kraju, u kojoj meri se poštuju.

Ono što svakako treba istaći je da postoje značajni problemi u oblasti celokupnog sistema finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou tako da je svakako potrebno uložiti još dosta vremena i energije da lokalne samouprave budu u potpunosti spremne, a da bi se to postiglo, potrebno je intenzivirati saradnju sa državnim organima.

 

trstenik1

 

Nadležnosti opštine koje su propisane zakonskom regulativom u oblasti zaštite životne sredine

Zakonski propisi predviđaju da se lokalnoim zajednicama, opštinama, poveravaju sledeće nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine:

■ Zakon o upravljanju otpadom – Opštini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji, kao i izdavanje dozvola za privremeno skladištenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača odnosno vlasnika otpada. Zatim, jedinica lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju, odnosno vrši kontrolu kako se obavljaju povereni poslovi.

■ Zakon o zaštiti vazduha – Izdaje dozvolu za rad za novoizgrađeni   ili   rekonstruisani stacionarni izvor zagađenja za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole odnosno izrade studije.

■ Zakon o zaštiti od buke – Prema članu 8. navedenog zakona, jedinica lokalne samouprave:

  1. Utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite uplanovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateškeprocene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupkuizdavanja integrisane dozvole zarad postrojenja i aktivnosti.
  1. Vrši akustičko zoniranje na svojojteritoriji, određuje mere zabrane iograničenja u skladu sa ovim zakonom;
  1. Obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinicelokalne samouprave;
  1. Donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbeđuje uslove i stara se onjegovom sprovođenju,
  1. Obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini nateritoriji jedinice lokalne samouprave.
  1. Vrši nadzor i kontrolu primenemera zaštite od buke u životnojsredini. Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.Poslovi iz stava 1. tačke. 1), 2), 3),5) i 6) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.

■ Zakon o zaštiti prirode – Park prirode, spomenik prirode, kao i predeo izuzetnih odlika u kome se ne nalazi kulturno dobro od izuzetnog značaja, a kojima je cela površina na teritoriji jedinice lokalne samouprave, zaštićenim područjem proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a ako je deo tog zemljišta u državnoj svojini, na akt o proglašenju zaštićenog područja Vlada daje saglasnost (član 41. navedenog zakona).

■ Zakon o hemikalijama – Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik kao i dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje nadležan organ jedinice lokalne samouprave (član 67. navedenog zakona).

 

ts4

About the author

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija