Starije osobe koje žive na selu jedna su od najugroženijih ranjivih grupa kojoj je potreban čitav niz usluga socijalne zaštite kako bi poboljšali kvalitet života.

Kroz projekat ,,Unapređenje usluge Pomoć u kući za stare korišćenjem nove komunikacione opreme“, koji su sprovela udruženja iz Kruševca i Trstenika, „Evrokontakt“ i „Ženska inicijativa”, nabavljeno je 40 setova komunikacione opreme sa ,,panik tasterom“ koji su dodeljeni na korišćenje korisnicima iz Trstenika, Brusa, Prijepolja i Vrnjačke Banje. Svi učesnici projekta, uključujići korisnike, gerontodomaćice, koordinatora pružanja usluga, edukovani su za korišćenje pomenute opreme.

– Nova komunikaciona oprema, poznatija kao panik taster, koristi se prilikom pružanja usluge Pomoći u kući koja već postoji za korisnike koji imaju veći rizik od pogoršanja zdravstvenog stanja i nezgoda koje zahtevaju brzu reakciju. Gerontodomaćice kod korisnika dolaze nekoliko sati mesečno ili nedeljno, u zavisnosti od usluge, ali i to je nedovoljno. Van te usluge, korisnici ostaju sami – kaže Nenad Krstić, predsednik Udruženja ,,Evrokontakt”.

Panik taster omogućava korisnicima da na brz i jednostavan način, jednim pritiskom, prijave problem monitoring-centru koji radi 24 časa:

– Uređaj se koristi tako što se najpre postavi u kućama korisnika, gde postoje tri osnovna elementa: bazni uređaj, uređaj za detektovanje i panik taster koji je prenosan. Panik taster se može staviti u džep, oko vrata, na nekom dostupnom mestu. Kada dođe do potrebe, kao što je bio slučaj da se zdravstveno stanje naglo pogorša, korisnici običnim pritiskom na taster šalju signal monitoring-centru koji je dostupan sve vreme – objašnjava Krstić.

Panik-taster spasio tri života

Gerontodomaćica proverava svako pokretanje i aktivaranje ovog sistema:

– Dešava se da korisnici greškom aktiviraju ovaj sistem ili da se unuci igraju njime, treba se proveriti da li je poziv realan ili greška. To je posao gerontodomaćice koja to može proveriti telefonom, jer ona ima najbolju komunikaciju sa korisnicima i onda se vidi da li je potrebno aktivirati Službu hitne pomoći i slično. Taj sistem omogućava da se brzo odgovori na potrebe korisnika – ističe on.

Tokom projekta, koji je trajao šest meseci, spasena su tri života, kaže Krstić:

– Mi smo stvarno bili zadovoljni saradnjom sa ovih 40 korisnika. Imali smo tri situacije tokom kojih smo pomogli korisnicima da spasu život. Ova stvar bi trebalo da zaživi u Srbiji kao dodatak usluzi  Pomoć u kući, naročito za korisnike koji žive sami i kojima je usluga slabije dostupna. Smatram da u svakoj lokalnoj samoupravi gde postoji usluga Pomoć u kući treba da postoji i ovaj dodatak.

Direktorka Gerontološkog centra Kruševac, Jelena Mijailović ističe da bi primena panik tastera bila od velikog značaja za njihove korisnike usluga:

– To su korisnici narušenog zdravstvenog stanja, većina njih živi u samačkim staračkim domaćinstvima, bez podrške primarne porodice i srodnika. Veliki broj korisnika živi sam,  njihova deca i bliži srodnici nisu u blizini i ne mogu da im pruže pomoć i podršku. Takođe imamo korisnike koji su sa posebnim potrebama. Usluga panik tastera bi omogućila korisnicima da u svakom trenutku mogu da pozovu za pomoć bilo da je u pitanju zdravstveno stanje ili da postoji rizik za njihovu bezbednost (krađa, nasilje, itd.).

Starijim osobama sa sela neophodne nove usluge

Otkrivajući probleme sa kojima se najčešće susreću korisnici Gerontološkog centra, Mijajlović kaže da bi takva usluga olakšala njihovo svakodnevno funkcionisanje:

– Najveći broj naših korisnika se suočava sa zdravstvenim problemima, demencijom, sa usamljenošću i nedostatkom podrške porodice. Shodno tome, primena panik tastera bi im olakšala funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Starijim osobama na selu usluge poput panik tastera poboljšale bi sigurnost

Za ljude iz seoskih sredina, koji nisu korisnici Gerontološkog centra i njihovoih usluga, treba organizovati volenterski tim koji će ih redovno obilaziti, smatra direktorka ove ustanove:

– Ljudima sa seoskih područja, koji nisu naši korisnici možemo pomoći tako što im se može organizovati jednom nedeljno dostava hrane i lekova. Bilo bi poželjno da postoji volonterski tim, mobilni tim zdravstvene nege kao i da se jednom nedeljno organizuje druženje u klubu za starija lica, nabraja neke od potencijalnih novih usluga Jelena Mijailović, direktorka Gerontološkog centra Kruševac.

 Kada je reč o starijim ljudima u ruralnim sredinama i njihovoj zdravstvenoj zaštiti, statistika govori da 43% starijih ima potrebu da poseti lekara, ali zbog nemogućnosti transporta do Doma zdravlja, to i ne uradi. Stariji na selu su, većim delom, izvan institucionalnog sistema usluga za pomoć i podršku starijoj populaciji. Njihov oslonac su neformalne usluge, pomoć i podrška. Subjektivni doživljaj života starijih na selu je jako loš. Svaki četvrti smatra da živi loše ili veoma loše. Većina, 54%, živi ni dobro ni loše, piše u publikaciji ,,Položaj starijih na selu”.

Izvor: KruševacPRESS