Iz Aleksandrije, žena mladoga muža. Nagovorena nekom vračarom ona učini preljubu s drugim nekim čovekom. I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor. Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, kao da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj greh. Izgnana iz manastira, ona sedam godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice. Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svoga muža da se vrati k njemu – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim. Posle sedam godina primi je iguman u manastir, gde prožive još dve godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada poznaše monasi, da je to bila žena; a igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njan muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene. Sveta. Teodora imaše preveliku blagodat Božju; zverove ukroćavaše, bolesti isceljivaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja junačkim trpljenjem devet godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. godine.
Facebook citati
„NIKADA NE GLEDAJTE NAZAD. NIŠTA SE TAMO NIJE PROMENILO…“
Leave a comment
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.