Otac svetog Jovana Preteče. Sin Varahijin, od roda Avije, iz plemena Aronova. Beše načalnik sveštenika iz roda Avijeva, koje držaše osmu čredu služenja u hramu Jerusalimskom. Žena mu beše Jelisaveta kći Sovije, sestre svete Ane, matere svete Bogorodice. U vreme cara Iroda, detoubice, služaše Zaharija jednoga dana, prema svojoj čredi, u hramu Jerusalimskom. I javi mu se u oltaru angel Božji, od koga se Zaharija ustraši. A angel mu reče: „Ne boj se, Zaharija” (Lk 1, 13). I objavi angel Zahariji, da će mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim. A behu oboje stari, i Zaharija i Jelisaveta. Кada Zaharija posumnja u reči nebesnog vesnika, reče mu angel: „Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom” (Lk 1, 19). I onemi Zaharija od toga časa, i ne progovori sve dok mu se sin ne rodi, i dokle on ne napisa na daščici:” Jovan mu je ime” (Lk 1, 63). Tada mu se otvoriše usta i on veličaše Boga. Docnije, kada se rodi Gospod Isus i kada Irod poče ubijati decu vitlejemsku, posla Irod ljude da nađu i sina Zaharijina i ubiju. Jer ču Irod o svemu što se dogodi sa Zaharijom i kako se rodi Jovan. Videći vojnike Jelisaveta uze Jovana u ruke – beše mu tada godina i po – i pobeže s njim od kuće, i bežaše po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike, gde je gone, ona povika gori: „Goro Božja, primi mater s detetom!” I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete. Irod razjaren što Jovan ne bi posečen, naredi te posekoše Zahariju pred oltarom. Кrv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedočanstvo zločina Irodova. A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom, otvori se pećina, i voda proteče i palma rodna izraste Božjom silom. I blažena Jelisaveta upokoji se četrdeset dana po smrti Zaharijinoj. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen angelom i čuvan Božjim Promislom do onoga dana kada trebaše da se javi na Jordanu.