Rodom Misirac i veliki podvižnik misirski. Кao dečak posećivao znamenite duhovnike, i od njih sabirao opitno znanje kao pčela med sa cveća. Jednom umoli Pimen starca Pavla da ga odvede sv. Pajsiju. Videvši ga Pajsije reče Pavlu: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja”. Vremenom Pimen se zamonaši, i privuče k monaštvu još dvojicu braće svoje. Jednom dođe majka da vidi sinove svoje, no Pimen je ne pusti unutra nego je kroz vrata upita: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?” Majka se udalji s radošću govoreći: „Кad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim”. U manastiru ove trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, avva Anubije, ovakav je bio tipik: noću su četiri časa provodili u rukodelju, četiri časa u spavanju i četiri časa u psalmopojanju. Danju su od jutra do podne provodili naizmenično u radu i molitvi; od podne do večernje u čitanju, a posle podne gotovili su sebi večeru, jedini obrok u dvadeset četiri sata, i to obično od nekih zelja. O njihovom životu sam Pimen govori: „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo, ili: ja to neću. Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru”. Podvizivao se u V veku, i upokojio se mirno u dubokoj starosti.