Nezaobilazan i veoma bitan segment u celokupnom procesu očuvanja životne sredine u svim razvijenim evropskim zemljama je svakako edukacija celokupne populacije. Na žalost, Srbija se još uvek ne može pohvaliti da njeni građani i građanke imaju dovoljno veliku, razvijenu i probuđenu svest o ekologiji i u konačnici značaju zaštite životne sredine. Međutim, treba konstatovati da je u zadnjih desetak godina primetan vidan napredak u smislu povećanog nivoa aktivnosti na polju sveobuhvatnog ekološkog edukovanja.
Brojni su problemi, pre svega ekonomski (ima naravno i drugih), sa kojima se građani Srbije svakodnevno susreću zadnjih tridesetak godina. Egzistencijalne stvari su nam bile kud i kamo bitnije od ekologije i same brige o prirodi. Često smo svedoci kako se iz automobila koji je u pokretu neposredno ispred nas izbacuje plastična kesa, PVC boca, prazna kutija cigareta i ostali otpad… Redovno pojava su ogromne količine komunalnog otpada u šumskim pojasevima, u priobalju reka i jezera, a divlje deponije su i dalje prisutne u našoj okolini.
1. Svest o postojanju problema kao ispoznaja njegovog nastanka,
2. Potreba i konačno odluka da se taj problem reši i
3. Način kako će se pomenuti problem rešiti.
Za sva tri gore navedena elementa potrebna je, pre svega, razvijena svest kod građana koja se stiče kroz znanje i razumevanje. Iz ovoga zasigurno proizilazi da je edukacija celokupne populacijeod krucijalnog značaja.
Edukacija građana i građanki treba da se sprovodi na nekoliko posebnih nivoa:
1. Kroz redovno školovanje,
2. Alternativna edukacija,
3. Putem sredstva javnog informisanja,
4. Kroz promotivne kampanje
U Republici Srbiji su sva četri pomenuta nivoa nedovoljno razvijena. Ipak, postoje vidljivi pomaci u odnosu na period od pre tridesetak godina. Ali tada nije bilo skoro ničega pa je bilo kakav pomak od ništa, zapravo nešto.
U zadnjih desetak godina značajno je povećana edukacija u osnovnim školama ali možemo zaključiti da je to još uvek nedovoljno. U srednjim školama gotovo da nema časova iz oblasti ekologije (izuzetak su otvorena odeljenja koja školuju ekološke tehničare). Otvoreno je nekoliko studijskih programa na fakultetima koji se bave ovom problematikom, ali i pored svega to nije dovoljno.
Alternativna edukacija sprovodi se najčešće kroz različite ad-hoc projekte NVO, aktivnostima lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva. Može se reći i da se mediji ne bave konstantno ovom problematikom. Postoji par specijalizovanih emisija koje se bave ekologijom na kanalima sa nacionalnom frekvencijom kao i emisije koje se emituju i na pojedinim lokalnim medijima. Međutim, ti sadržaji uglavnom imaju kritički pristup prema određenim negativnim pojavama, dok je onaj edukativni deo sveden na minimum.
Edukacija najmlađih
Opšte je mišljenje da će se u perspektivi najbolji rezultati postići prvenstveno edukacijom naših najmlađih kojih će biti razvijena svest o značaju i očuvanju životne sredine.
Facebook citati
“LJUDI VAS TRETIRAJU SAMO NA JEDAN NAČIN. ONAJ KOJI IM VI DOZVOLITE…”