Čudna je sudba ovih divnih mučenika, ženika i neveste! Na dvadeset dana po njihovom venčanju behu izvedeni na sud zbog vere hrišćanske pred tivaidskog namesnika Ariana, u vreme cara Dioklecijana. Timotej beše čtec crkve u svome mestu. Кo si ti? upita ga namesnik. Odgovori Timotije: Hrišćanin sam i čtec crkve Božje. Reče mu onaj dalje: zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje? Odgovori Timotej: „I ti ne vidiš angele Božje koji me krepe”. Tada namesnik naredi te mu železnom šipkom uši probodoše, tako, da mu od bola zenice očne iskočiše. Mavra najpre bi uplašena od muka, no kad je muž ohrabri, i ona ispovedi svoju nepokolebljivu veru pred namesnikom. Ovaj naredi te joj najpre svu kosu počupaše a potom i prste na rukama odsekoše. Posle mnogih drugih muka, kojima bi ubrzo podlegli da ih nije krepila blagodat Božja, oni biše oboje raspeti na krst, jedno prema drugom. I tako viseći na krstu, ostaše u životu punih devet dana savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju. Desetoga dana predadu duh svoj Gospodu, za koga pretrpeše krsnu smrt, i tako se Carstva Njegovog udostojiše. Česno postradaše za Hrista 286. godine.