106. p. n. e. – Rodjen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – „Filipika“) i ubijen je 43. pre n.e. Njegova misao izrečena u delu „O dužnostima“: „Summum ius summa iniuria“ („Najviše pravo najviša nepravda“ – previše revnosna primena zakona može biti izrazita nepravda) tipičan je izraz njegovog intelektualnog sklopa. Ostala dela: „Besede“, „O besedniku“, „Rasprave u Tuskulu“, „O starosti“, „O prijateljstvu“, „O krajnostima dobra i zla“, „O prirodi bogova“, besede „Protiv Katiline“.

1815. – Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. – U Japanu je ukinut šogunat – na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije – ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

1875. – Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u 17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

1883. – Rodjen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme 1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: „Laburistička partija u perspektivi“, „Dvanaest godina kasnije“, autobiografija „Kako se to zbilo“.

1892. – Rodjen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji „Gospodar prstenova“ stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani „Hobit“ i „Silmarion“. Ostala dela: kritičke studije „Beovulf: čudovišta i kritičari“, „Bajke, kritička studija“, „Čoser kao filolog“.

1904. – Rodjen je srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću „Nolit“ (Nova literatura). Uredjivao je i književno-politički časopis „Nova literatura“. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uredjivao

komunistički književni časopis „Linkskurve“. U Parizu je 1933. osnovao „Institut za borbu protiv fašizma“. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman „Dovidjenja u oktobru“, eseji i umetnička kritika „Osvajanje neba“, „Misli i boje“, „Susreti sa mojim vremenom“, „Jugoslovenska skulptura XX veka“, „Graditelji moderne misli“, „Naivna slika sveta“, „Prodori moderne umetnosti“, „Kraj umetnosti u doba nauke?“, „Maske sveta“, „Re-vizija umetnosti“, „Modern German art“, „Goja i mi“, „Kapričosi“, „Užasi rata“, „Anri Ruso, život i delo“ (sa suprugom Lizom), monografije „Krsto Hegedušić“, „Gabrijel Stupica“, „Bogosav Živković“, „Vangel Naumovski“, delo o Španskom gradjanskom ratu „Španija izmedju smrti i radjanja“.

1924. – Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926. – Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom „Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu“ u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

1926. – Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

1929. – Rodjen je italijanski filmski režiser Serdjo Leone, tvorac „špageti vesterna“. Filmovi: „Kolos sa Rodosa“, „Za šaku dolara“, „Dobar, loš, zao“, „Zovem se Niko“, „Bilo jednom na Divljem zapadu“, „Dogodilo se u Americi“.

1931. – Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1942. – U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

1942. – Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti – ustaše – su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.

1942. – Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

1945. – U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vodje Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.