Neformalna umetnička grupa „Kulturociklin“ je u poslednjih šest godina žestoko protresla poprilično učmalu kulturnu scenu Kruševca a najzaslužnija za to je Sandra Maksimović.

Sandra je master profesorka srpskog jezika i književnosti i dramski pedagog koji upravo završava master studije Primenjenog pozorišta. Bavi se pisanjem, čitanjem, i kaže da za nju dan nikad nema toliko sati koliko bi novih veština volela da nauči.

Sandra Maksimović na jednoj od teatarskih radionica FOTO: Privatna arhiva

Dobitnica je priznanja Najbolji edukator Srbije, dramski je pedagog i voditelj dramskog studija Osnovne škole “Sveti Sava”, a može se pohvaliti i uspesima svoje neformalne umetničke inicijative “Kulturociklin” koja je nastala 2017. godine.

„Kulturociklin je inicijativa koja je izrasla iz predstave sa istim naslovom, nastala kroz saradnju škole i Kulturnog centra, u međuvremenu stasala u nešto sasvim treće. Volim da mislim da je postala mreža i zajednica, ona čija je svrha da osnažuje mlade u njihovoj borbi za drugačiji svet.“

Ova neformalna inicijativa nastala je iz ideje da se mladima omogući alternativni pristup umetničkom obrazovanju. U svom radu koristi tehnike i metodologiju fizičkog, ekspresivnog, procesnog, društveno-angažovanog, dokumentarnog i edukativnog pozorišta participacije u čijem je središtu stvaralački proces – učesnici kao autori i publika kao učesnik.

Oni su za svojih šest godina postojanja sakupili preko 40 nagrada na različitim manifestacijama – republičkim takmičenjima, smotrama, međunarodnim festivalima… Ove godine, ova dramska inicijativa je učestvovala u „Being resilient“ projektu, „Intefu“ i „Juventafestu“.

FESTIVALI I NAGRADE

„Being resilient“ projekat se odvijao u toku prve polovine avgusta i na istom su članovi ove grupe imali priliku da se upoznaju sa vršnjacima. „Biti odporen“ je jedan u nizu „BITI“ projekata koji se održavaju u Ljubljani u sklopu organizacije „KUD Pozitiv“. Na ovom projektu su učestvovale grupe iz više zemalja: Bosne i Hercegovine (grupa iz Sarajeva i grupa iz Mostara), Srbije (grupa Kulturociklin) i Palestine (grupa „The Freedom Theatre“).

Učešće je uzelo preko 70 – oro mladih, a cilj samog projekta jeste dizanje svesti o značaju permakulture. Na zabavan način, kroz različite radionice koje su rezultirale grupnim performansom, mladi su naučili nešto novo. Ovaj projekat je bio prilika za Kulturociklin da prikaže svoj rad kroz svoj performans i kratku prezentaciju.

Na Internacionalnom teatarskom festivalu INTEF u Šapcu (14 – 21. avgust) ova grupa je ostvarila uspeh osvojivši šest nagrada, a između ostalih i nagradu “VOŽD” za najbolju predstavu po odluci Stručnog žirija. Sam INTEF je idejno stvoren da bi u sedam festivalskih dana okupi najbolje predstave iz čitavog regiona u dve paralelne selekcije – omladinskoj i studentskoj.

U omladinskoj selekciji su se pored Kulturociklina našle i druge grupe – „Mostarski teatar mladih“, „AKUD SKC Niš“, Kragujevačka gimnazija, „AKUD Sonja Marinkovič“. Naziv ovogodišnje selekcije INTEF festivala bio je „TEATAR PAKT“. Taj naziv trebalo je da inspiriše nova teatarska udruživanja, nasuprot svemu rušilackom i degradirajućem što nas zastrašuje i parališe u savremnom dobu posrćućeg čovečanstva.

„PAKLENA POMORANDŽA“ ODUŠEVILA PUBLIKU

Ovogodišnji uspeh dostignut je uz pomoć predstave „Paklena pomorandža“ koja je oduševila publiku.

„Kao završni deo Kulturociklinove trilogije koja se bavi pozicijama moći u društvu, nakon prethodnih predstava, projekat “Paklena pomorandža” propituje sisteme koji ugrožavaju i tlače, kao i načine na koje se protiv tih sistema može boriti – ali ovoga puta sa fokusom na neverbalna sredstva.“

Kulturociklin je dobitnik brojnih priznanja na festivalima u Srbiji i regionu FOTO: Privatna arhiva

„Ljudskost, individualnost i slobodna volja nasuprot mehanizmu. Shvatanje da je čovek organizam – živi pulsirajući splet organa, mišića, kože, zglobova i emocije i da jedino u istinskom prepoznavanju drugog kao takvog može činiti zajednicu koja osnažuje i menja.“

„Paklena pomorandža“ je pozorišno delo koje sadrži segmente iz istoimenog filma, međutim, postoji u potpunoj individualnoj formi. U sebi sadrži crte koje odvaja ovu predstavu od ostalih i koje sažimaju vanvremenska pitanja sa kojima se ljudi identifikuju.

„Baveći se pitanjem slobode, posmatrali smo je u sprezi pojmova mehanizma (kao veštačke tvorevine/naprave/mašine – sistema društvenih kontrola i manipulacija) i organizma (kao žive, organske veze čoveka, prirode i društva). Koristeći metode teatra pokreta i plesa, istraživali smo kako osvešćivanjem svog tela i emocija, kao i odnosa prema drugom, “izaći iz matrice”, ističe Sandra Maksimović.

Sama „Paklena pomorandža“ jedna je u nizu predstava koja je ova grupa imala. Kulturociklin uspešno kroz svoja dela implementira pitanja koja su jasno eksponirana na sceni i koja ostavljaju gledaoce u stanju zapitanosti. Kao što i mnoge forme oblikuju važne poruke i umove svojih pratioca, tako i pozorišna ne kaska. Kulturociklin je u svom dosadašnjem radu iskazao jasnu crtu pobune protiv postojećeg sistema vrednosti i cilja u centar postojećih aktuelnih pitanja.

„Umetnost do kakve je ovoj inicijativi stalo je društveno-angažovana. Bavimo se temama koje mlade zanimaju, pokreću, bole.. Sve naše produkcije su obuhvatale široke komplekse tematike od nasilja, nekulture, prava, ekologije, politike, permakulture do bavljenja i temama mentalnog i emocionalnog zdravlja dece i mladih“, dodaje Maksimovićeva.

MLADI IMAJU MOĆ DA MENJAJU SVET

Sandra smatra da je pozorište život u svom esencijalnom vidu i da je forma koja dozvoljava govor i bavljenje odnosima kao takvim iz neke druge perspektive.

Sandra Maksimović mladima nudi jedan drugačiji pogled na umetnost FOTO: Privatna arhiva

“Pozorište razvija empatiju, timski duh, kritičko mišljenje, ne samo kod onih koji ga stvaraju već i kod onih koji su njegova publika, koji učestvuju u daljoj recepciji.“

Iako ova grupa postoji već šest godina, Sandra veruje da sjajna budućnost tek predstoji.

„Kulturociklin sasvim preuzimaju mladi – to je cilj. Već godinama kroz radionice, projekte oni postaju vršnjački edukatori, a moje je samo da usmeravam proces i budem podrška.“

Mladi imaju priliku da se uključe u projekte ove grupe i ostvare svoje moguće potencijale.

„Za šest godina postojanja doživeli smo toliko susreta, zagrljaja, suza, putovanja, upoznali toliko novih ljudi, kreirali saradnje… Kulturociklin je i meni i mladima koji ga čine kreirao jedan paralelni univerzum, a imati tako nešto danas je blagoslov.“

U vremenu u kom živimo izuzetno je bitno da čuvamo sebe i imamo neki „ventil“ koji nam pomaže da bolje rezonujemo svet oko sebe. Forma pozorišta donosi sa sobom novu formu već postojećih pitanja i podseća nas na važnost istih. Zato su suptilne poruke koje glumci šalju replikama važne, ali isto treba obratiti pažnju i na one „između redova“.

Iako postoji stigma da u ovo vreme umetnost mlade ne dotiče dovoljno, to se pokazalo kao netačno. Oni koji su bili u prilici da donesu sud o radu ove grupe nisu ostali apatični ni prema jednom od dosadašnjih projekata ove dramske inicijative. To ukazuje da mladi nisu „prezasićeni“ pozorišne forme, već je potrebno da im ona bude prilagođena pre serviranja. Jasne poruke ih ostavljaju u određenom stanju skepticizma koje pozitivno utiče na razvoj mišljenja.

„Želim da poručim mladima da treba da se bore, da menjaju, jer na njima je. Mladi imaju tu moć, samo ih treba osnažiti da je vide u sebi. Verujem da promena zaista dolazi od pojedinca, a kada ti pojedinci ustanu oni mogu napraviti zajednicu koja zaista može da učini ovaj svet, ovo društvo dostojnim života koji zaslužuju“, poručuje Sandra Maksimović.

NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Facebook/Privatna arhiva

Izvor: KruševacPRESS