Većina novinara u Rasinskom okrugu smatra da su nizak društveni ugled i status profesije odnosno slabe plate najveći problemi novinarske profesije u Srbiji u ovom trenutku.

Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je, u sklopu projekta “Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu” sproveo je, tokom juna i jula 2022. godine, anketu među novinarima i drugim medijskim radnicima u Rasinskom okrugu.

U anonimnoj anketi je učestvovalo 12 osoba angažovanih u medijima, iz Kruševca, Trstenika i Brusa. Anketa je bila dobrovoljna a anketni upitnik, u kojem je bilo 13 pitanja, koja su se odnosila na status medijskih poslenika i njihove stavove popunilo je osam žena i četvorica muškaraca.

Novinarke i novinare iz Rasinskog okruga pitali smo da daju svoje viđenje medija u Srbiji.  Ponuđeno je više odgovora a po anketiranima problem broj 1 medija u Srbiji je “nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog novinarstva”. Ovaj odgovor je zaokružilo devetoro od dvanaestoro anketiranih.

Kao problem broj 2 novinari apostrofiraju “Jak politički pritisak i odsustvo medijske autonomije”. Polovina anketiranih je izabrala ovu opciju.

Ostali ponuđeni odgovori – “Nepovoljan ekonomski položaj pojačan svetskom ekonomskom krizom”, “Loša medijska politika i  nezainteresovanost države za sudbinu medija” i “Tehnološka zaostalost” izabrani su po četiri puta kao opcija.

Čak desetoro od 12 anketiranih, odnosno više od 80%, smatra da su “nizak društveni ugled i status profesije” najveći problem novinarske profesije u Srbiji u ovom trenutku.

“Slabe plate” su odgovor koji je izabralo devetoro učesnika i učesnica ankete, što je 75% od ukupnog broja anketiranih.

Polovina anketiranih veruje da je “nizak stepen profesionalizma a pre svega nedovoljno poštovanje novinarske etike” takođe veliki problem.

“Novinari, očigledno, dobro znaju šta su problemi u medijima i u struci, generalno, ali, sudeći po odgovorima, imaju problem da definišu i rešenje. Na pitanje “Šta vidite kao glavni način da mediji poprave ekonomski položaj” četvoro je odgovorilo “pomoć države” i isto toliko “inostrane donacije”, dok je troje zaokružilo “nešto drugo”, dodaje Saša Paunović iz CINK-a.

U jednom od odgovora je naglašeno da je način da se popravi položaj medija “oslobađanje društva od raznoraznih stega i pritisaka, što bi doprinelo da privrednici (oglašivači) slobodno biraju gde im je korisno da se oglase, umesto što to čine po diktatu, opredeljujući sredstva za podobne  medije”.

Da među novinarima ima puno dilemma u kom pravcu treba da nastave ukazuju i odgovori na pitanje “Kako vidite svoju profesionalnu budućnost?”. Trećina anketiranih je najavila da će se “baviti novinarstvom dok budem mogao-la da radim kao do sada”. Troje je odgovorilo da će “napustiti profesiju čim mi se ukaže prilika za bolji posao” dok dvoje “nema viziju svoje karijere”.

Imajući u vidu uslove u kojima novinari rade i visinu mesečnih primanja ovakvi odgovori su sasvim razumljivi.

“U anketi je učestvovalo 12 medijskih radnika, novinara i tehničara. To jeste relativno mali broj ali treba imati u vidu da u Rasinskom okrugu ima 29 registrovanih medija i , prema našim procenama, oko 100 ljudi koji su angažovani u njima po raznim osnovama. To znači da je anketa “zahvatila” nekih 11% ukupno angažovanih u medijskom sektoru odnosno u lokalnim medijima. Odgovori nas nisu iznenadili jer je stanje jako loše a plašim se da bi u budućnosti moglo da se pogorša”, kaže Slaviša Milenković, menadžer projekta “Ekonomski položaj i slobda medija u Rasinskom okrugu”.

Izvor: KruševacPRESS