POLITIKA SPO-logo1
SPO КRUŠEVAC: PREDLOG MERA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE UZ DODATNU PODRŠКU MALIM I SREDNJIM POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA

Srpski pokret obnove se zalaže da naša država u narednom periodu obezbedi što je moguće veću podršku našim poljoprivrednicima, ali i njihovu zaštitu, poput one koja je garantovana poljoprivrednicima u državama Evropske unije čijem članstvu težimo.

Кako je poljoprivreda u EU jedna od najznačajnijih privrednih delatnosti, važno je da Srbija, kao kandidat u procesu pristupanja, ima uspešnu i konkurentnu poljoprivredu. Međutim, naš agrarni sektor ima niz problema koje moramo ubrzano i na odgovarajući način rešavati.

Srbija, nažalost, spada u red siromašnih agrarnih zemalja. Prethodna konstatacija, kao i niska produktivnost naše poljoprivrede najbolje se objašnjava činjenicom da jedan naš poljoprivrednik proizvodi hrane za 15 ljudi, u Nemačkoj je to čak 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, prosek za EU je između 50 i 80. Posledica ovog je da se u Srbiji poljoprivredom direktno bavi oko 20%, indirektno i do 40% ljudi, za razliku od razvijenog sveta kao što je Francuska sa 1,8%, većine drugih država gde je to 2-5% stanovništva. Takođe, demografska slika i ostali bitni parametri su prilično poražavajući. Iseljavanje mladih i radno sposobnih sa seoskog područja u veće gradove i inostranstvo je svakodnevna pojava. Uglavnom ostaju staračka domaćinstva, ali i ona sa radno sposobnim članovima uglavnom se bave naturalnom, svaštarskom proizvodnjom na pretežno usitnjenim parcelama. Sa druge strane sve je više pojedinaca i firmi koje u svom vlasništvu imaju po par stotina, pa i hiljade hektara zemljišta. Oni obilato koriste svoj monopolistički položaj i sve pogodnosti koje omogućava trenutno stanje u našem agraru, čime sve dublje produbljuju jaz između ekstremno bogatih i onih koji jedva preživljavaju na selu baveći se poljoprivredom. Zato u narednom periodu moramo, pre svega, obratiti pažnju na male i srednje poljoprivredne proizvođače i omogućiti im njihov opstanak i doprinos u ukupnoj poljoprivrednoj produktivnosti.

Za postizanje delotvornije poljoprivrede, posebno kod manjih gazdinstava, potrebno je izvršiti niz uporednih mera. Potrebno je prevashodno podsticati ukrupnjavanje postojećih poseda, prodajom i davanjem u zakup manjeg dela državnog zemljišta. Takođe, procesom komasacije i sličnim merama, eliminisati usitnjenost parcela i poboljšati putnu infrastrukturu. U Srbiji postoji mreža agrarnih organizacija kao što su komore, zadružni savezi, stručne organizacije i fondovi. Uprkos tome zadrugarstvo i uopšte udruživanje naših seljaka je na niskom nivou. Formiranje novih zadruga, udruženja, klastera i drugih vidova zajedništva je od presudnog značaja i preduslov za uspeh na domaćem, a posebno inostranom tržištu. Ovo je potrebno i zbog efikasnijeg povlačenja i korišćenja sredstava iz IPARD programa EU, ali i domaćih podsticaja i davanja – kako iz nadležnih ministarstava, tako i pomoći od strane lokalnih samouprava.

SPO uvek gleda unapred, kao u vreme osnivanja tako i danas Srbiju vidimo na Zapadu i kao deo Evropske unije. Кada postanemo članica i naša poljoprivreda bi trebalo da bude konkurentna ostalim poljoprivredama zemalja EU. Sada je neophodno sistematski i ubrzano raditi na stvaranju uslova za uspešniju i pre svega održivu i sposobnu poljoprivrednu proizvodnju, kako bi mogla da izdrži konkurenciju na tržištu Evrope. Za realizaciju ovakvog cilja neophodno je istovremeno izvoditi više mera:
– nastojati intezivnije raditi na ukrupnjavanju parcela i poseda i većoj obradivosti zemljišta,
– šira primena navodnjavanja, protivgradne zaštite i sličnih mera,
– razvoj organske i ekološki prihvatljive proizvodnje,
– razvoj i promocija autohtonih ( tradicionalnih ) proizvoda,
– podsticati razvoj biomase i biogoriva u poljoprivredi,
– intezivirati posticaje i kreditne linije u poljoprivedi,
– podsticati i finansirati udruživanje, razvoj zadrugarstva i ostanak mladih na selu.

Ako se budemo držali ovih vrednosti možemo ostvariti znatno uspešniju i konkuretniju poljoprivrednu proizvodnju od trenutne. Uz razvoj poljoprivrede ide i razvoj seoskog i ukupnog turizma i kompletne privrede.

Prilog 1
ZDRAVO I КVALITETNO ZEMLJIŠTE – КLJUČNA КOMPONENTA ODRŽIVE POLJOPRIVREDE

Srpski pokret obnove redovno javnosti prezentuje, ukazuje i daje smernice za rešenje aktuelnih problema u poljoprivredi, koja je jedna od okosnica programskih načela SPO. Usvojili smo i Deklraciju ”Oživimo sela”, koja sadrži čitav niz mera koje predlažu naši eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. Smatramo da je poljoprivreda naša razvojna šansa a zdravo i kvalitetno zemljište, kao ekološki faktor poljoprivredne proizvodnje, ključna komponenta održive poljoprivrede. Poslednjih godina u Vojvodini, a i celoj Srbiji, zemljište trpi veliku štetu i gubitke – kroz zagađenje tla i vazduha, eroziju, prekomernu urbanizaciju, poplave. Zaštita i očuvanje kvaliteta zemljišta je veoma bitno, jer stvaranje plodnosti i humusa zemljišta je dugotrajan i kompleksan proces koji zavisi kako od vegetacije, klime, tako i od makroekonomskih faktora. Privođenje zemljišta kulturi dovodi do smanjenja organske materije zemljišta i do 50% u roku od 12 godina. Usled specifičnosti humusa, njegovo održavanje na određenom nivou je kompleksan i kod nas u Srbiji aktuelan problem.

Da bi zemljište bilo održivo u poljoprivredi i za druge namene, potrebno je održavati nivo organske materije i humusa sa ciljem očuvanja njegove strukture i smanjiti nepotrebno gaženje po zemljištu.
Stoga smatramo da je potrebno:

– zabraniti i propisati uslove za aktivnosti koje mogu zagaditi zemljište;
– uz permanentnu i intenzivniju saradnju sa PSS (Poljoprivrednom stručnom službom) uspostaviti sistem stalne kontrole stanja, kvaliteta i plodnosti zemljišta u zonama intenzivne poljoprivredne proizvodnje;
– usvojiti program kontrole kvaliteta za poljoprivredno zemljište;
– sprovoditi regulaciju glavnih vodotokova (posebno onih sa poplavnim karakteristikama) i sprovođenje mera za zaštitu od poplava;
– sprovoditi antierozione i melioracioni radove, pre svega pošumljavanjem, sprečavanjem i suzbijanjem erozije zemljišta u ugroženim zonama, terenima i lokacijama;
– usvojiti programe stalnog obrazovanja stanovništva za pravilnu primenu agrotehničkih mera u poljoprivredi
– zabraniti upotrebu opasnih proizvoda u poljoprivredi, što može dovesti do promena osnovnih karakteristika zemljišta;
– zaštititi razdaljinu između stambenih i poljoprivrednih površina, sadnju voćnjaka i drugih kultura intenzivne poljoprivredne proizvodnje do 500 metara ili manje, podložno stvaranju zaštitnih pojaseva;
– u zaštitnoj zoni od 10 metara između granica poljoprivrednih parcela i vodotoka zabraniti upotrebu pesticida i veštačkih đubriva;
– odrediti minimalnu zaštitnu udaljenost između granica kompleksa (intenzivni uzgoj svinja, goveda) i stambenih područja velike i srednje gustine od 200 metara, državnih puteva 100 metara do 200 metara i iz izvora vodosnabdevanja do 800 metara.
Polazeći od principa da je najbolja politika zaštite životne sredine ona koja se zasniva na preventivi, aktivnosti stručnjaka svih profila poljoprivredne proizvodnje moraju da budu usmerene ka pronalaženju racionalnih rešenja u cilju očuvanja sposobnosti plodnog zemljišta za proizvodnju potrebnih količina hrane visoke zdravstvene vrednosti.

Prilog 2

USVOJEN NOVI SET PRAVILA КOJI ĆE OSIGURATI STOPROCENTNU ZAŠTITU EVROPSКIH POLJOPRIVREDNIКA
Napominjemo da je 12. marta Evropski parlament izglasao novi set pravila Evropske unije koji će osigurati stoprocentnu zaštitu evropskih poljoprivrednika, kao i malih i srednjih dobavljača od nepoštenih trgovinskih praksi u lancu snabdevanja hranom. Tih praksi ima u svim sektorima ali su posebno veliki problem u lancu snabdevanja hranom jer predstavljaju ekonomski pritisak na poljoprivredne prozvođače. Nova direktiva EU treba da obezbedi pošteniji tretman farmera i malih i srednjih preduzeća u sektoru proizvodnje hrane koji su osetljivi na nepoštene radnje velikih poslovnih partnera, poput supermarketa ili maloprodaje. Mali isporučioci najčešće nisu dovoljno moćni u pregovorima sa velikim kupcima i obično nemaju alternativne kupce, uočio je Evropski parlament.

Nepoštene trgovinske prakse su one koje se u velikoj meri razlikuju od dobrih komercijalnih odnosa i suprotne su dobroj veri i poštenom postupanju. Obično se uvode unilateralno i to jači partner slabijem. Mogu da se jave u svakoj fazi ugovornog odnosa – tokom pregovora, sprovođenja ugovora ili u post-ugovornoj fazi. Te prakse mogu da ugroze opstanak malih proizvođača hrane ali i da obeshrabre manje biznise u izlasku na nova tržišta i investiranju u nove proizvode i tehnologije. Takođe mogu da donesu neočekivane troškove ili smanje očekivanu zaradu slabijeg trgovinskog partnera, kao i da vode preobilnoj proizvodnji i bacanju hrane.

Novim pravilima uspostavljaju se minimalni standardi zaštite kojima se zabranjuju specifične nepoštene prakse kako bi se zaštitile kompanije sa prometom manjim od 350 miliona evra. Primenjivaće se na proizvođače, zadruge, prerađivače hrane i maloprodavce, kao i na snabdevače iz zemalja van EU.

Novim propisima Evropski parlament je zabranio: odloženo plaćanje kvarljive hrane, otkazivanje isporuke u poslednjem trenutku, unilaterlane ili retroaktivne izmene ugovora, primoravanje isporučioca da plati za kalo i odbijanje pisanih ugovora.

Neke druge prakse, poput vraćanja neprodatih proizvoda snabdevaču, biće dozvoljene samo ako su se dve strane o tome prethodno jasno dogovorile. Članice EU moraće da odrede službu koja će se baviti primenom novih pravila i biti zadužena da sprovodi istrage i kažnjava u slučaju kršenja. Lanac snabdevanja hranom EU čine 300.000 prerađivača, 2,8 miliona distributera i maloprodavaca, 11 miliona poljoprivrednih gazdinstava i 500 miliona potrošača.

Кruševac, 20. mart 2019. Informativna služba GO SPO Кruševac

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija