SARADNJA
Širenje lažnih vesti može se zaustaviti učenjem

Malo ljudi bi tražilo informacije o trenutnim događanjima od potpunog stranca. Ipak, to je ono što mnogi rade svakodnevno na Internetu.

Posle američkih predsedničkih izbora 2016. godine, sajtovi koji prenose vesti, kao što je Buzzfeed, pokazali su da američki glasač ne može da proceni da li je veb sajt koji objavljuje vesti pravi ili lažan. Na primer, lažne veb stranice za vesti su objavljivale naslove koji su tvrdili da je Papa Franja na strani Donalda Trampa kao predsednika. Drugi su prenosili da je kandidat Hilari Klinton koristila dvojnike tokom kampanje ili da je prodavala oružje Islamskoj državi. U početku njene političke karijere su objavljivane različite informacije o njoj. Neke, čak, kažu da su ona i njen suprug u bliskim kontaktima sa vanzemaljcima. Nijedan od ovih naslova i pratećih tekstova nije bio zasnovan na činjenicama. Međutim, ljudi su verovali da su objavljene informacije istinite.

Hilari Klinton je usvojila bebu vanzemaljca (iz Weekly World News)

Hilari Klinton je usvojila bebu vanzemaljca (iz Weekly World News)

Vanzemaljac podržava Bila Klintona (iz Weekly World News)

Vanzemaljac podržava Bila Klintona (iz Weekly World News)

Više klikova, više novca

Objavljivanje lažnih vesti donosi novac. Sajtovi za vesti bolje zarađuju kada imaju veće posete i veći broj čitanja članaka. To je zato što, sa većim brojem posetilaca sajta, oni mogu više da naplaćuju kompanijama za postavljanje reklame na njihovu veb lokaciju. Autori koji stvaraju lažne vesti idu na najgore strahove čitalaca u nadi da će više ljudi kliknuti na takve priče i pročitati ih. Jednostavno je: što više klikova, to više novca zarađuju. Pošto lažne vesti izgledaju baš kao i one istinite, posetioci koji ne sumnjaju nisu uvek u stanju da otkriju razliku između njih.

Lažne vesti nisu novost

Za one koji poznaju istoriju ovaj problem nije ništa novo. Razvoj Interneta je omogućio učenicima i nastavnicima da pročitaju više informacija o prošlosti. Međutim, malo ljudi stvarno zna kako da otkrije koje su informacije pouzdane, a šta nije istina. Kao primer, jednom američkom profesoru je 2001. godine jedan od učenika predao istraživački rad o ranoj istoriji Kju Kluks Klana (KKK), organizovane grupe koja širi rasističku mržnju i koja je i danas aktivna. Doneti rad je prikazao drastično smanjeni nivo nasilja između belaca i crnaca tokom perioda koji u američkoj istoriji nazivaju “Rekonstrukcija” (period od 1863, do 1877. godine koji pokriva građanski rat između Severa i Juga). U njemu je okarakterisao odnos KKK sa crnim susedima kao pozitivan. Taj učenik je došao do pogrešnih zaključaka koristeći lažne izvore koji su bili pristrasni. Njegove informacije su došle sa veb stranica koje su objavile pojedine KKK grupe, a ne iz preciznih istorijskih izvora.

Iz našeg najbližeg okruženja možete videti mnogo sličnih sadržaja. Očigledan primer su “četnički” i “partizanski” sajtovi, ili nacionalistički usmereni srpski i hrvatski sajtovi. Oni o istim događajima prezentuju različite informacije.

Nemojte verovati svemu što pročitate

Sve do pre nekoliko godina učenici su koristili štampane materijale za istraživanje. Bibliotekari su kontrolisali koje su knjige bile nabavljene i osiguravali da su sve te knjige izvor legitimnih informacija. Sa pojavom Interneta, nastavnici su došli do prilike da uče svoje učenike o primarnim izvorima i istorijskim ličnostima koje nikad nisu dospele u udžbenike. Međutim, tehnologija je vrlo brzo prevazišla sposobnost edukatora da kontrolišu ili usmeravaju učenike kako da razlikuju istinite činjenice od lažnih objava na Internetu.

Zato je profesor T. Mills Kelli 2008. godine kreirao kurs pod nazivom “Laganje o prošlosti”. Kelli je želeo da nauči svoje učenike da ne treba da veruju svim informacijama koje mogu da nađu online. Učenici su u okviru ovog kursa napravili lažne veb stranice o Edvardu Ovensu, izmišljenom ribaru koji je napadao brodove u zalivu Čisipik tokom 1870-ih godina. Lažna priča je, čak, imala lažne primarne izvore kao što je različita Ovenova dokumentacija. Ova metoda je pomogla učenicima da vide kako je lako verovati lažnim vestima.

Tokom godina od kada je Kelli prvi put predavao na ovu temu svom razredu stvarisu se menjale. Mogućnosti za objavljivanje i razmenu informacija na internetu proširile su se put društvenih medija i blogova. Objavljivanje sadržaja na Internetu može biti izuzetno iskustvo i može da osnaži ljudsku zajednicu. Ali, ako javnost ne bude u stanju da utvrdi šta je istinito, a šta je lažno, mogu da postoje vrlo ozbiljne posledice.

Opet možemo da navedemo primer iz SAD, kao informatički najrazvijenije sredine. “Naša Virdžinija: prošlost i sadašnjost” je udžbenik istorije za četvrti razred. U poglavlju koje govori o građanskom ratu na jednom mestu se kaže: “hiljade crnaca sa Juga se borilo u jedinicama Konfederacije, uključujući i dva bataljona pod komandom Stonevalla Jacksona”. Crni vojnici Konfederacije su mit koji traje od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Ni jedan jedini ozbiljan istoričar nije saglasan sa ovakvim činjenicama kakve su navedene u udžbeniku. Strašna je istina da, iako je to dokazan mit, imamo na hiljade veb stranica koje tvrde da su postojali crni vojnici Konfederacije.

I u našem okruženju je rađeno sa učenicima na ovu temu. U okviru projekta Internest kruševački gimnazijalci su napravili sajt posvećen širenju glasina (Fama – Istorija glasina) za koji su bili nagrađeni.

Kako odrediti razliku

Proučavanje istorije je idealan način da učenici shvate kako treba da pretražuju informacije na mreži. Neophodno je pažljivo čitanje i detaljna analiza istorijskih dokumenata. Postoji nekoliko stvari koje treba uraditi prilikom procene da li neki sajt prezentuje tačne ili lažne informacije. Na primer, istražite povezanost sajta sa poznatim akademskim ustanovama, muzejima ili univerzitetima. Proverite ko je odgovoran za tu Internet lokaciju i istražite njihovu pozadinu. Ovo će vam pomoći da pristupite materijalu sa istim nivoom poverenja koje možete imati prema nekom naučnom časopisu.

Internet je omogućio svakome od nas da bude svoj sopstveni istoričar. Ukoliko naši učenici nauče da vide razliku između činjenica i fikcije na Internetu, to će im pomoći da se izbore sa lažnom istorijom i lažnim vestima. Tako će još veću važnost steći odgovorno i informisano građanstvo. To u krajnjoj linij, jača demokratiju jedne sredine i jača jednu zajednicu.

Svakog dana smo “bombardovani” ogromnom količinom lažnih informacija. Svuda oko nas ima mnogo primera. Naučimo da ih prepoznamo i odbacimo.

About the author

Related Post

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ARHIVA
Izrada sajta i hosting: Hosting - Srbija